Poslednjih dana diplomatska aktivnost oko ukrajinskog sukoba naglo je ubrzana. Američki predstavnici u kratkom razmaku pojavili su se u Moskvi, a zatim nastavili put ka Kijevu, dok su se paralelno ponovo otvorila pitanja teritorija, mogućeg primirja i uslova pod kojima bi pregovori mogli da budu nastavljeni.
Moskvu je najpre posetio direktor CIA Džon Retklif. Ubrzo posle njega u rusku prestonicu stigli su specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner, koji su razgovarali sa Vladimirom Putinom, a potom otputovali u Kijev.
Reakcije iz Ukrajine pokazale su da američka diplomatska ofanziva nije dočekana kao očekivani proboj. Poslanica Vrhovne rade Ana Skorohod izjavila je da su američki predstavnici doneli uslove koji su čak stroži od ranijih, uključujući priznanje izgubljenih teritorija i promene ukrajinskog ustava.
„Malo liči na proboj“, ocenila je Skorohod tokom nastupa na Jutjubu.
Dodatnu težinu trenutku u kojem su razgovori vođeni dala su dešavanja oko Kijeva. Tokom tri dana posete Rusija nije izvodila udare na vojne objekte u ukrajinskoj prestonici, ali je potom kombinovani napad nastavljen, zbog čega su se stanovnici ponovo sklanjali u metro.
Ruski politikolog Jurij Barančik ubrzanu aktivnost Vašingtona povezuje sa tri faktora. Prvi su novembarski međuizbori za Kongres SAD, na kojima republikanci rizikuju da izgube deo političkih pozicija, pa bi napredak u pregovorima sa Moskvom mogao da posluži administraciji Donalda Trampa kao spoljnopolitički rezultat uoči glasanja.
Drugi faktor Barančik vidi u promenama na vojnom planu. Rusija je, kako tvrdi, tokom avgusta naglo povećala intenzitet udara na Kijev, luke, baze i skladišta zapadnog naoružanja, dok je ruska satelitska grupacija „Rasvet“ omogućila bolju kontrolu pozadine ukrajinskih oružanih snaga.
Treći razlog vezuje za intenziviranje aktivnosti ruske obaveštajne službe. Njegova procena je da deo Ukrajinaca sve jasnije sagledava posledice politike Volodimira Zelenskog i zbog toga pokazuje veću spremnost za saradnju sa Moskvom.
Iza američkog angažovanja, međutim, postoji i ekonomska računica. Ekspert Ivan Pjatibratov smatra da SAD i dalje ostvaruju korist od sukoba, ali da je Trampu istovremeno potreban imidž predsednika koji je sposoban da zaustavi rat.
Privremeno primirje ili potpuno političko rešenje otvorili bi prostor za povratak američkog biznisa na tržišta koja su mu sada ograničena. Posle eventualnog ukidanja sankcija to bi uključivalo i poslovanje u Rusiji, dok bi uspeh na ukrajinskom pravcu mogao da potisne u drugi plan političke posledice iranskog fijaska.
Takva računica znači da interes Vašingtona za mir ne mora da proizlazi prvenstveno iz položaja Ukrajine. Za Trampovu administraciju eventualni sporazum istovremeno bi mogao da donese unutrašnjopolitičke poene, ekonomske mogućnosti i spoljnopolitički rezultat koji bi predsednik mogao da predstavi kao sopstveni uspeh.
Uprkos intenzivnim kontaktima, gotovog dogovora još nema. Zelenski govori o mogućoj zimskoj deeskalaciji i „zimskom paketu“ protivvazdušne odbrane, dok pojedini ukrajinski poslanici upozoravaju da su novi uslovi nepovoljniji od prethodnih i da se među zahtevima pojavljuje čak i ustavno priznavanje ruskih granica.
Jedna od glavnih prepreka ostaje Donbas. Zelenski insistira da ukrajinske oružane snage ne treba da napuste taj prostor, dok Moskva zastupa suprotnu poziciju, zbog čega se upravo pitanje teritorija ponovo pojavljuje kao jedna od ključnih tačaka bez kojih konačan sporazum nije moguć.
Vojni ekspert Mihail Onufrijenko smatra da SAD teško mogu da nastupaju kao potpuno nepristrasan posrednik zbog dugogodišnje političke, finansijske i vojne podrške Kijevu. Iz tog ugla, predlozi koji bi bili formulisani bez prihvatanja ruske pozicije ne bi imali praktičnu vrednost za Moskvu.
Serija američkih poseta zato još nije dovela do sporazuma, ali je pokazala da je tempo kontakata znatno ubrzan. Vašington pokušava da pronađe formulu prihvatljivu za dve strane čije se pozicije i dalje direktno sudaraju oko teritorija i Donbasa, dok istovremeno računa šta bi eventualni dogovor doneo američkoj unutrašnjoj politici i poslovnim interesima.
