Na frontu na kojem jedna strana raspolaže većim brojem ljudi, artiljerijskih oruđa i teških bombi moglo bi se očekivati znatno brže pomeranje linije borbi.
Ipak, rat je pokazao koliko jedna nova tehnologija može da poremeti tradicionalnu računicu vojne nadmoći.
Dronovi su postali sredstvo kojim Ukrajina nadoknađuje neke od svojih najvećih slabosti. Oni nadziru velike delove fronta, otkrivaju približavanje protivničkih jedinica i omogućavaju napade na vojnike i tehniku pre nego što se približe ukrajinskim položajima.
Američki profesor međunarodnih odnosa Džon Miršajmer ide veoma daleko u proceni njihovog značaja. Njegov zaključak je da bi bez masovne upotrebe dronova Ukrajina verovatno izgubila rat na bojnom polju još pre godinu ili čak dve.
Razlog leži u odnosu prostora i broja vojnika. Linija fronta duga je oko 1.200 kilometara, a ukrajinske snage nemaju dovoljno ljudstva da svaki njen deo drže velikim brojem vojnika. Zbog toga se pojavljuju praznine koje bi u klasičnom ratu mogle postati pogodne za prodor.
Dronovi menjaju tu računicu. Prostor koji nije pokriven dovoljnim brojem vojnika može biti nadziran iz vazduha. Ako ruske snage krenu kroz slabije branjeni sektor, bespilotne letelice mogu da ih otkriju, napadnu ili omoguće ukrajinskoj komandi da na ugroženi pravac prebaci rezerve.
Time je stvorena neka vrsta tehnološkog čepa na liniji fronta. Broj vojnika više nije jedini pokazatelj sposobnosti držanja terena, jer relativno mali broj ljudi uz veliki broj dronova može kontrolisati prostor koji je ranije zahtevao mnogo veću koncentraciju jedinica.
To, međutim, ne znači da su bespilotne letelice poništile sve ostale prednosti.
Rusija i Ukrajina imaju veoma ozbiljne kapacitete u dronovima, pa je to jedan od retkih segmenata u kojima postoji približna ravnoteža. Kada se pređe na artiljeriju, klizne bombe i ukupnu količinu teške vatrene moći, odnos ponovo ide izrazito u korist ruske strane.
Upravo zbog toga dronovi imaju dvostruku ulogu. Oni su istovremeno jedno od najvećih ukrajinskih vojnih dostignuća ovog rata i pokazatelj koliko je Kijev zavisan od tehnologije da bi kompenzovao manjak klasičnih resursa.
Ako su praznine na frontu dovoljno velike, dron može da otkrije protivnika, ali je za zatvaranje prodora na kraju i dalje potrebna jedinica na zemlji. Što je manje raspoloživih rezervi, teže je ponavljati takvu reakciju na više mesta istovremeno.
Slično važi i za vatrenu moć. Dron može uništiti vozilo ili grupu vojnika, ali ne može u potpunosti zameniti masovnu artiljerijsku vatru i stotine teških bombi koje se koriste protiv utvrđenih položaja.
Miršajmer zbog toga ne vidi dronove kao sredstvo koje preokreće ukupan odnos snaga, već kao faktor koji je znatno produžio sposobnost Ukrajine da se odupire. Bez njih bi razlika u ljudstvu i teškom naoružanju bila mnogo neposrednije vidljiva na terenu.
To je možda i najveći paradoks sadašnje faze rata. Tehnologija je omogućila slabijoj strani da izbegne ishod koji bi tradicionalna vojna matematika mogla da predvidi, ali nije uklonila tu matematiku.
Zbog toga budućnost ukrajinske odbrane zavisi od toga koliko dugo dronovi mogu da nastave da nadoknađuju ono čega na drugim mestima ima sve manje: vojnike, artiljeriju i raspoloživu vatrenu moć.
