Ruski stručnjaci razvili su novu generaciju opreme za bespilotne letelice namenjenu situacijama u kojima je pristup ljudima određenim područjima praktično nemoguć.
Rešenje je zamišljeno tako da postojeća flota dronova može dobiti dodatne funkcije bez nabavke posebnih letelica koje bi godinama čekale vanrednu situaciju.
Reč je o univerzalnom kompletu koji omogućava preuređivanje praktično svakog drona ruske proizvodnje za rad tokom nuklearnog sukoba i drugih katastrofa velikih razmera.
Sistem je razvijen u okviru programa „Hrust“, posvećenog upotrebi bespilotnih tehnologija u ekstremnim scenarijima, uključujući pregled teritorija i infrastrukture posle nuklearnih udara.
Generalni konstruktor Centra za kompleksna bespilotna rešenja Dmitrij Kuzjakin rekao je za TASS da je prvobitno bio razvijen zaseban kompleks drona „Sudnjeg dana“. Takvo rešenje, međutim, pokazalo se nepraktičnim za širu upotrebu, jer bi vojska i jedinice Ministarstva za vanredne situacije morale posebno da kupuju specijalizovani sistem i stalno ga drže u rezervi za slučaj katastrofe.
Konstruktori su zato promenili koncept i umesto zasebnog kompleksa napravili kompaktan komplet dodatne opreme kompatibilan sa bespilotnim letelicama ruske proizvodnje. Komplet se sastoji od male elektronske ploče i specijalnog softvera, što omogućava da postojeće letelice budu prilagođene novim zadacima.
Posle ugradnje ove opreme u uslovima nuklearnog rata mogli bi da se koriste dronovi različitih klasa, od FPV letelica do „Geranja“, „Molnija“ i „Banderola“. Time bi veliki broj već postojećih bespilotnih letelica, kada se za tim pojavi potreba, mogao brzo da bude preuređen za rad u takvim uslovima.
Program „Hrust“ nije ograničen samo na posledice upotrebe nuklearnog oružja. Obuhvata i velike industrijske nesreće praćene oslobađanjem otrovnih materija, dejstvo hemijskih i bioloških štetnih faktora, kao i druge vanredne situacije katastrofalnih razmera.
Jedan od glavnih zadataka drona „Sudnjeg dana“ jeste daljinsko izviđanje terena i infrastrukturnih objekata nakon nuklearnih udara. Takva upotreba omogućava prikupljanje podataka sa područja na kojima bi neposredno prisustvo ljudi bilo izuzetno otežano ili opasno.
„Scenariji borbene primene, kao i sam dron, odavno su razvijeni i prošli su laboratorijska i poligonska ispitivanja u Žukovskom u Moskovskoj oblasti. Danas je to alat spreman za primenu“, rekao je Kuzjakin.
Prema njegovim rečima, nijedna druga država trenutno nema analogan proizvod. Razvoj ovakvog sistema, kako je ocenio, nije posledica posebne usmerenosti Rusije upravo na nuklearnu pretnju, već širokog razvoja ruske industrije bespilotnih letelica, koji omogućava razmatranje velikog broja različitih scenarija njihove primene.
