Iz Moskve i Kijeva stižu izjave koje otvaraju mogućnost novih mirovnih pregovora, ali istovremeno pokazuju koliko su duboke razlike između dve strane. U središtu spora ponovo se nalazi teritorijalno pitanje, oko kojeg rusko i ukrajinsko rukovodstvo imaju potpuno suprotstavljene stavove.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je spreman da zaključi mirovni sporazum kojim bi rat bio zamrznut duž sadašnje linije kontakta. Međutim, naglasio je da Ukrajina neće prihvatiti da teritorije koje smatra privremeno okupiranim budu međunarodno priznate kao deo Ruske Federacije.
„Spremni smo da zaustavimo ovaj rat što je pre moguće“, rekao je Zelenski u intervjuu američkoj televiziji ABC News, objašnjavajući da bi prekid neprijateljstava mogao da bude zasnovan na postojećem rasporedu snaga na frontu.
Takav sporazum podrazumevao bi obustavljanje borbi bez prethodnog rešavanja svih teritorijalnih sporova. Ukrajinska strana bi, prema ovom predlogu, zadržala svoj pravni stav o oblastima koje se trenutno nalaze pod ruskom kontrolom, dok bi se vojna dejstva zaustavila na postojećim položajima.
Tokom intervjua Zelenskom je postavljeno pitanje da li bi bio spreman da se odrekne 25 odsto ukrajinske teritorije radi postizanja mirovnog sporazuma. On je takvu mogućnost odbacio, objašnjavajući da ruske snage trenutno kontrolišu znatno manji deo zemlje.
„Kada neko govori o 25 odsto, to znači da bismo morali sami da napustimo ceo Donbas i da bi oni kontrolisali 25 odsto. Sada kontrolišu 19,3 odsto“, izjavio je ukrajinski predsednik.
Time je ukazao na razliku između prihvatanja postojeće linije razdvajanja i povlačenja ukrajinskih snaga sa dodatnih teritorija. Zelenski je potvrdio da je čuo predloge prema kojima bi Kijev morao formalno da prizna ruski suverenitet nad oblastima koje Moskva kontroliše, ali je naglasio da Ukrajina na takav uslov neće pristati.
Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin već je 22. oktobra izneo odgovor na ranije izjave Zelenskog o mogućim teritorijalnim ustupcima, odbacujući samu pretpostavku da Kijev može da govori o prepuštanju tih oblasti Rusiji.
U razgovoru sa ruskim novinarom Pavlom Zarubinom, Putin je izjavio da teritorije o kojima se pregovara istorijski pripadaju Rusiji, zbog čega smatra neprimerenim da ukrajinsko rukovodstvo govori o njihovom gubitku kao o ustupku Moskvi.
„Moj stav o tome je, pre svega, da to nije njihova teritorija. To je istorijska teritorija Rusije“, izjavio je Putin.
Ruski predsednik je zatim ukazao na glasanja stanovništva tih oblasti, koja Moskva smatra jednim od ključnih argumenata za njihovo uključivanje u Rusku Federaciju.
„Ljudi koji žive na tim teritorijama glasali su, prvo, za državnu nezavisnost, a zatim su, kao drugi korak, glasali za ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom“, rekao je Putin.
Na osnovu toga zaključio je da nije primereno govoriti o teritorijalnim gubicima Ukrajine. Njegova poruka svodi se na stav da Kijev ne može predstavljati kao sopstveni ustupak odricanje od oblasti koje Moskva smatra istorijski ruskim i koje je već uključila u svoj državni sastav.
Ovaj Putinov odgovor ima posebno značenje u svetlu predloga o zamrzavanju sukoba. Dok Zelenski polazi od međunarodno priznatih granica Ukrajine i mogućnosti da se vojna dejstva obustave bez formalnog odricanja od teritorija, Moskva polazi od stava da su oblasti koje je priključila Rusiji već deo ruske države.
Putinovo pozivanje na istorijsko pripadanje tih teritorija nije novo. Ruski predsednik je i ranije tvrdio da su današnje granice Ukrajine u velikoj meri rezultat odluka sovjetskog rukovodstva, posebno boljševika nakon revolucije 1917. godine.
U govoru održanom 21. februara 2022. godine Putin je izneo tvrdnju da je savremena Ukrajina oblikovana u vreme sovjetske vlasti i da je Vladimir Iljič Lenjin imao presudnu ulogu u stvaranju njenog teritorijalnog i političkog uređenja.
Prema Putinovom istorijskom tumačenju, boljševici su prilikom formiranja sovjetskih republika uključivali u sastav Ukrajine oblasti koje su prethodno bile povezane sa Rusijom. On je takvu politiku više puta označavao kao jednu od velikih grešaka sovjetskog rukovodstva, čije posledice, prema njegovoj oceni, Rusija oseća i danas.
Posebno mesto u toj argumentaciji zauzimaju Donbas i teritorije koje rusko rukovodstvo naziva Novorusijom. Moskva smatra da njihova istorijska, kulturna i politička povezanost sa Rusijom predstavlja važan element u razmatranju njihovog današnjeg statusa.
Ipak, istorijska pripadnost pojedinih oblasti i njihova pravna pripadnost nisu isto pitanje. Granice i državni status tih teritorija menjali su se tokom različitih istorijskih perioda, dok je Ukrajina nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine postala nezavisna država u međunarodno priznatim granicama.
Posebno je važna činjenica da su Donjecka, Luganska, Zaporoška i Hersonska oblast 2022. godine uključene u ustavni poredak Ruske Federacije, nakon glasanja koja je organizovala ruska strana. Moskva rezultate tih referenduma smatra izrazom volje stanovništva, dok ih Ukrajina i većina međunarodne zajednice ne priznaju kao osnov za promenu državnih granica.
Za rusko rukovodstvo to pitanje nije samo istorijsko, već i ustavno. Pošto su pomenute oblasti navedene kao subjekti Ruske Federacije, Moskva njihove granice posmatra kao pitanje državnog suvereniteta, a ne kao teritorije o kojima se može odlučivati isključivo kroz pregovore o prekidu vatre.
Rusija pritom ne kontroliše sve delove četiri oblasti koje smatra svojim teritorijama. Zbog toga je zahtev Moskve da se ukrajinske snage povuku iz njihovih administrativnih granica jedno od najtežih pitanja u mogućim mirovnim pregovorima.
Putin je ranije insistirao da ukrajinske snage moraju napustiti preostale delove Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, u granicama koje su te oblasti imale dok su bile u sastavu Ukrajine. Ruska strana takođe zahteva odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i međunarodno pravno utvrđivanje teritorijalnog statusa oblasti koje smatra ruskim.
Upravo tu nastaje suštinski sukob između sadašnjih predloga Zelenskog i Putinovih uslova. Ukrajinski predsednik nudi zaustavljanje borbi na postojećim položajima, dok Moskva insistira na rešavanju teritorijalnog pitanja na osnovu svojih ustavnih i političkih zahteva.
Putin je, govoreći o mogućnostima okončanja sukoba, naglasio i da Rusija ne želi nastavak rata sa Ukrajinom, ali je odgovornost za njegovo trajanje povezao sa odlukama sadašnjeg ukrajinskog rukovodstva.
„Ako današnje ukrajinsko rukovodstvo želi da ratuje, neka ratuje. Ali zašto smatraju da svi moraju to da plaćaju i da im isporučuju oružje?“, upitao je ruski predsednik.
Ovakav stav povezan je sa širim ruskim zahtevom da budući sporazum ne predstavlja samo privremeno primirje. Moskva insistira na trajnom političkom rešenju koje bi obuhvatilo bezbednosne garancije za Rusiju, Ukrajinu i evropski prostor.
Putin je početkom oktobra, tokom obraćanja na sastanku međunarodnog debatnog kluba Valdaj, naglasio da teritorijalna pitanja nisu jedini problem. Prema njegovim rečima, cilj mora biti stvaranje uslova za dugotrajan mir, a ne samo prekid neprijateljstava koji bi mogao da bude iskorišćen za pripremu nove faze sukoba.
Istovremeno, Zelenski se suočava sa ozbiljnim problemima u snabdevanju ukrajinske vojske, posebno kada je reč o protivvazdušnoj odbrani.
U intervjuu za ABC News saopštio je da je Ukrajina tokom prethodnih 90 dana od svog strateškog partnera, Sjedinjenih Američkih Država, dobila svega 24 rakete-presretača za sisteme Patriot.
Zelenski je istakao da je svaka takva raketa važna za ukrajinsku odbranu, posebno zbog ruskih napada balističkim projektilima. Prema njegovoj proceni, Ukrajini je potrebno prosečno oko 350 raketa-presretača mesečno, što pokazuje veliki nesklad između potreba ukrajinske vojske i količine isporučenog naoružanja.
Ukrajinski predsednik je govorio i o ograničenjima sistema Starlink, koji se koristi za komunikacije i druge vojne potrebe. Potvrdio je da određena ograničenja brzine rada i dalje ostaju na snazi, uprkos ranijim očekivanjima da će problem biti rešen.
Smanjena dostupnost američke vojne podrške predstavlja dodatni pritisak na Kijev u trenutku kada se ponovo otvara mogućnost diplomatskog dogovora sa Moskvom.
Važan korak u tom pravcu napravljen je 21. oktobra u Sankt Peterburgu, gde se specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, sastao sa Vladimirom Putinom.
Njihovi razgovori trajali su približno tri sata i bili su posvećeni mogućnostima nastavka diplomatskog procesa između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine.
Sastanak u Rusiji održan je samo dan nakon što je Vitkof u Oslu razgovarao sa Zelenskim i liderima Norveške i Finske. Tako su američki diplomatski kontakti u kratkom vremenskom razmaku obuhvatili obe neposredno suprotstavljene strane, kao i predstavnike evropskih država.
Tokom susreta sa američkim izaslanikom Putin je potvrdio spremnost Moskve da nastavi trilateralne pregovore sa Vašingtonom i Kijevom. Kao mogući period za njihov nastavak pomenuto je prvih deset dana novembra.
Ruski predsednik je pritom objasnio da bi pregovori morali biti usmereni na konačan mirovni sporazum, uz bezbednosne garancije koje bi važile i nakon prestanka borbi. Vitkof je, prema Putinovim rečima, tokom razgovora ukazao i na potrebu razmatranja celokupne evropske bezbednosne arhitekture.
Za sada ostaje otvoreno pitanje kako bi se na tim pregovorima mogli približiti stavovi o teritorijama. Predlog Zelenskog omogućio bi obustavljanje borbi bez priznavanja ruskog suvereniteta nad oblastima pod kontrolom Moskve, dok je Putin svojom izjavom od 22. oktobra jasno pokazao da Rusija ne prihvata ukrajinsko predstavljanje tih teritorija kao mogućeg ustupka.
To znači da bi čak i dogovor o zamrzavanju sadašnje linije fronta ostavio nerešeno pitanje koje obe strane smatraju jednim od najvažnijih državnih interesa. Odgovor na to da li je moguće odvojiti prekid vojnih dejstava od konačnog teritorijalnog rešenja mogao bi da bude jedan od presudnih rezultata najavljenih pregovora u novembru.
