Ukrajinski napadi bespilotnim letelicama na rusku teritoriju tokom 2026. godine dobili su potpuno novu dimenziju.
Meta više nisu samo oblasti u blizini fronta, već i udaljeni regioni duboko u unutrašnjosti zemlje. Zbog toga se sve više pažnje posvećuje načinu na koji se takvi napadi planiraju, izvode i kako im se može suprotstaviti.
Analitičari Telegram kanala Ribar ukazali su 14. juna na značajne promene u taktici takozvanih dubinskih udara dronovima-kamikazama. Prema njihovoj proceni, razvoj tehnologije bespilotnih sistema omogućio je znatno veći domet letelica, pa se među ciljevima sada nalaze i područja Sibira, što je ranije bilo gotovo nezamislivo.
Međutim, širenje dometa i obima operacija donelo je i nove troškove. Lansiranje velikog broja borbeno opremljenih dronova predstavlja izuzetno skup poduhvat, zbog čega se sve češće koriste takozvane „obmanjivačke letelice“ i pojednostavljene bespilotne platforme bez bojeve glave.
Prema podacima koje navode stručnjaci, tokom maja čak 60 odsto svih lansiranih bespilotnih letelica nije nosilo bojevu glavu. Takvi dronovi šalju se u prvim talasima kako bi iscrpeli protivvazdušnu odbranu. Problem za branioce je u tome što tokom presretanja nije moguće odmah utvrditi koja letelica predstavlja stvarnu pretnju, a koja služi samo kao mamac, zbog čega se praktično mora reagovati na svaki cilj.
Istovremeno je promenjen i način planiranja napada. Pre lansiranja bespilotnih letelica prema ruskim objektima, ukrajinska strana, prema navodima Ribara, koristi sveže podatke zapadnih satelita i izviđačke avijacije NATO-a o rasporedu ruskih radara i sistema protivvazdušne odbrane.
Posebno je analizirana serija napada na Lenjingradsku oblast tokom maja 2026. godine. Tada su korišćene tri različite rute prilaza. Glavni pravac vodio je duž granice sa Belorusijom i baltičkim državama, dok su dodatni koridori prolazili preko Smolenske i Novgorodske oblasti, kao i uz samu ivicu zone odgovornosti moskovskog protivvazdušnog odbrambenog sistema.
U javnosti su se pojavile pretpostavke da su pojedini dronovi prema Lenjingradskoj oblasti lansirani sa teritorije baltičkih država. Međutim, za sada nema potvrde takvih tvrdnji. Prema dostupnim podacima, sve letelice poletele su sa teritorije Ukrajine, iako su neke od njih tokom leta zaista ulazile u vazdušni prostor susednih država pre nego što su nastavile ka ciljevima.
Kako se navodi u analizi, jedan od razloga za takav pristup jeste pokušaj prilaza lukama u Finskom zalivu preko vodenih pravaca, gde je gustina sistema protivvazdušne odbrane i sredstava za otkrivanje manja nego na kopnenim rutama. Dodatnu prednost predstavlja dostupnost sistema Starlink.
Autori zaključuju da efikasna odbrana zahteva oslanjanje na proverene činjenice i realnu procenu situacije na terenu. Po njihovom mišljenju, samo takav pristup može omogućiti izgradnju sistema zaštite sposobnog da odgovori na sve složenije oblike upotrebe bespilotnih letelica.
