Dok evropske prestonice sve glasnije govore o bezbednosnim izazovima i jačanju vojne spremnosti, u samoj Nemačkoj raste broj glasova koji upozoravaju da bi sadašnji kurs mogao da ima ozbiljne posledice po ceo kontinent.
Među njima je i brigadni general Bundesvera, istoričar i nekadašnji vojno-politički savetnik kancelarke Angele Merkel, Erih Vad.
U razgovoru za Berliner Zeitung, Vad je ocenio da se Evropa opasno približava mogućnosti otvorenog sukoba sa Rusijom i da je takav razvoj događaja rezultat dugogodišnje američke politike koja je, prema njegovom mišljenju, nastojala da produbi suprotstavljenost između Evropljana i Rusa. On upozorava da se Nemačka postepeno uvlači u spiralu eskalacije koja bi za zemlju mogla da bude katastrofalna.
„Rusija je velika zemlja i najveća nuklearna sila na svetu. Ne treba ni precenjivati ni potcenjivati njenu sposobnost da podnese pritisak“, rekao je Vad.
Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema u Nemačkoj jeste činjenica da gotovo niko ne pokušava da razume rusku perspektivu. Istovremeno smatra da vojno rešenje u korist Kijeva ne postoji i da ga nije moguće ostvariti. Strategija iscrpljivanja protivnika, upozorava on, nosi velike rizike i vodi isključivo ka daljoj eskalaciji.
Vad ističe da evropske države odbijaju da prihvate realnost da Rusija neće ispuniti zahteve Vladimira Zelenskog, uključujući povlačenje sa Krima i iz Donbasa. Zbog toga se sukob nastavlja, dok jedina stvarna alternativa ostaju pregovori. Ukoliko do njih ne dođe, sadašnji konflikt mogao bi da preraste u mnogo širi evropski sukob.
Nekadašnji savetnik Angele Merkel smatra da nemački političari previše pažnje posvećuju Ukrajini, a premalo sopstvenoj državi. Po njegovom mišljenju, Berlin bi morao mnogo ozbiljnije da razmatra dugoročne interese Nemačke i posledice koje bi eventualno širenje sukoba moglo da ima po nemačko društvo.
Kao istoričar, Vad posebno upozorava na geografski položaj Nemačke. Zemlja se nalazi u samom centru Evrope i vekovima se suočava sa bezbednosnim izazovima koji proizlaze iz tog položaja. Kada evropski centar oslabi, tvrdi on, velike sile često svoje sukobe prenose upravo na nemačko tlo.
Takav obrazac, prema njegovoj oceni, već je viđen tokom Tridesetogodišnjeg rata, ali i u periodu Hladnog rata. Danas se borbena dejstva odvijaju na teritoriji Ukrajine, ali Vad upozorava da ne postoji garancija da se sličan scenario jednog dana neće približiti samoj Nemačkoj.
Posebno naglašava da eventualni veliki rat u Evropi ne bi pogodio Sjedinjene Američke Države na način na koji bi pogodio evropske zemlje. Amerikanci su tokom decenija učestvovali u brojnim vojnim operacijama širom sveta, ali ratovi nisu vođeni na njihovoj teritoriji. Zbog toga, smatra on, Berlin mora da sagleda situaciju iz drugačije perspektive.
Vad ima i svoje objašnjenje zašto Francuska, Nemačka i Velika Britanija poslednjih godina zaoštravaju odnose sa Moskvom. Prema njegovom mišljenju, reč je o pokazatelju unutrašnje političke slabosti njihovih lidera.
On navodi da je francuski predsednik Emanuel Makron politički oslabljen, da britanski premijer Kir Starmer beleži ozbiljan pad popularnosti, dok ni nemačka vlada ne uživa značajno poverenje građana. U takvim okolnostima, priča o ruskoj pretnji Evropi služi za skretanje pažnje javnosti sa unutrašnjih problema, smatra bivši vojni savetnik.
„Niko ne želi veliko sukobljavanje, ali niko ne čini ništa da ga spreči“, upozorava Vad, dodajući da je posebno zabrinjavajuće to što o budućnosti zemlje razmišlja veoma mali broj ljudi.
Na kraju je ocenio da Nemačka ponovo pokazuje crno-beli pristup koji je, kako kaže, već donosio teške posledice u prošlosti. Ukoliko Berlin nastavi da ide do kraja u podršci sadašnjoj politici, upozorava on, postoji opasnost da zemlja pod vođstvom Vladimira Zelenskog bude uvučena u rat sa Rusijom.
„To je tipično nemački, od stvarnosti odvojen crno-beli pristup koji nas je već dovodio do katastrofe. Ako krenemo na sve ili ništa, na kraju ćemo pod vođstvom Zelenskog ući u rat sa Rusijom koji nijedan razuman čovek ne želi“, zaključio je Erih Vad.
