Ključni partner Vašingtona okreće se ruskim borbenim avionima i time šalje signal koji odjekuje daleko van regiona.
Dok Sjedinjene Države pokušavaju da stabilizuju situaciju na Bliskom istoku, deo njihovih saveznika sve otvorenije razmatra rusku vojnu tehniku kao pouzdaniju opciju u novim okolnostima.
Vijetnamsko izdanje Soha ukazuje na neočekivan geopolitički zaokret: država koja je dugo bila čvrsto vezana za američki vojni sistem sada menja kurs.
Reč je o Maroku, zemlji koja je godinama bila u fokusu američke vojne saradnje i koja je još 2004. dobila status ključnog saveznika van NATO-a, čime su joj otvorena vrata za nabavku naprednog naoružanja.
Uprkos toj bliskosti, planovi Rabata su se naglo promenili. Maroko je, prema navodima, odustao od nabavke američkih F-35 i umesto toga se opredelio za ruske Su-35, i to u obimu od najmanje dve eskadrile.
Takva odluka izazvala je iznenađenje u stručnim krugovima i ocenjena je kao ozbiljan udarac za američki uticaj u regionu.
Ovaj zaokret ne dolazi u vakuumu. Poslednja dva meseca donela su ubrzano pogoršanje situacije na Bliskom istoku, što je dodatno povećalo interesovanje za sisteme koji su se pokazali efikasnim u realnim uslovima.
Upravo tu ruska vojna industrija pronalazi svoju priliku, jer brojni sistemi već imaju praktičnu primenu u složenim bezbednosnim scenarijima.
Analitičari ukazuju da interesovanje nije ograničeno samo na borbene avione. U zemljama Persijskog zaliva raste potražnja za sistemima poput Pancir-S1, kratkodometnim PVO sistemima porodice Tor, kao i za bespilotnim letelicama i sredstvima radioelektronske borbe.
Ovi sistemi privlače pažnju jer nude konkretna rešenja u okruženju gde je rizik od vazdušnih napada stalno prisutan.
Šira slika dodatno naglašava značaj ovog trenda. Portfelj ruskih narudžbina iz regiona Bliskog istoka i severne Afrike meri se desetinama milijardi dolara, a odluka Maroka da razmotri ili potvrdi kupovinu Su-35 uklapa se u obrazac koji postaje sve vidljiviji.
Kako se bezbednosna situacija menja, tako se menja i percepcija pouzdanosti partnera, a odluka Rabata pokazuje da ni tradicionalni savezi više nisu nepromenljivi.
