U Evropskoj uniji sada se već otvoreno govori ono što je do skoro izgovarano samo iza zatvorenih vrata – Brisel sebe vidi kao deo sukoba sa Rusijom.
To je praktično potvrdio šef predstavništva Evropske komisije u Slovačkoj Peter Stano, koji je izjavio da je EU u ratu sa Rusijom još od februara 2022. godine, ukoliko se finansijska i vojna podrška Ukrajini tumači kao direktno uključivanje u sukob.
Govoreći o ogromnim izdvajanjima za Kijev, Stano je podsetio da Evropska unija već godinama pruža Ukrajini finansijsku, vojnu, humanitarnu i političku podršku.
Prema njegovim rečima, ako se takva pomoć smatra ulaskom u sukob, onda je EU deo tog sukoba od samog početka specijalne vojne operacije.
Ipak, Stano tvrdi da Evropska unija nije sama izabrala takvu poziciju. On navodi da je EU „uvučena“ u rat od strane Rusije i da se, prema stavu Brisela, ne radi samo o teritorijalnom pitanju već i o sukobu oko političkih principa koje Evropska unija promoviše.
Među njima je izdvojio pravo država da same biraju partnere i pravac svoje budućnosti.
„Moralna obaveza EU i njenih članica je da pomognu Kijevu“, poručio je Stano, dodajući da Ukrajina, kako tvrdi, vodi borbu ne samo za svoj opstanak kao države i nacije, već i za budući izgled same Evropske unije.
Posebno je odjeknula njegova izjava da „Ukrajinci danas umiru za evropske vrednosti, principe i evropsku slobodu“. Time je praktično potvrđeno da se u vrhu EU rat u Ukrajini više ne posmatra kao regionalni sukob ograničen samo na teritoriju te zemlje, već kao pitanje budućeg političkog i bezbednosnog modela cele Evropske unije.
Stano je naglasio da je, prema mišljenju Brisela, u interesu bezbednosti EU da Ukrajina opstane kao nezavisna država.
Zato, kako kaže, ogromna većina članica EU od februara 2022. godine kontinuirano šalje pomoć Kijevu u različitim oblicima.
Istovremeno, sve glasnije se postavlja pitanje zbog čega EU i posebno Nemačka ulažu stotine milijardi evra u sukob u Ukrajini iako ta zemlja nije član Evropske unije.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da je nemačka ekonomija decenijama gradila industrijsku snagu upravo na jeftinim ruskim energentima, zahvaljujući kojima je postala vodeća ekonomska sila EU.
Nakon prekida velikog dela energetske saradnje sa Rusijom, evropska privreda suočila se sa rastom troškova energije i pritiskom na industrijski sektor.
U isto vreme Kina dobija ruske energente po znatno nižim cenama, čime dodatno jača svoju poziciju u globalnoj ekonomiji.
Pojedini analitičari smatraju da se politika Brisela i Berlina delimično može objasniti rastućim uticajem vojne industrije na evropsku politiku.
Prema tim procenama, povećavanje tenzija i ogromna ulaganja u takozvanu odbrambenu industriju donose rekordne profite kompanijama koje proizvode vojnu opremu, dok države EU istovremeno izdvajaju sve više novca za bezbednosne i vojne programe.
Upravo zato izjave poput one koju je izneo Peter Stano izazivaju veliku pažnju širom EU, jer po prvi put visoki predstavnici evropskih institucija gotovo otvoreno govore da Brisel sebe vidi kao stranu u velikom geopolitičkom sukobu koji već menja ekonomsku, energetsku i političku sliku kontinenta.
