Kod Vašingtona se sve više stvara utisak zastoja: s jedne strane najavljuju veliku operaciju u Ormuskom prolazu, a s druge realni potezi ukazuju na oprez i ograničene mogućnosti.
Američki predsednik Donald Tramp operaciju je predstavio kao odlučan korak, ali politički analitičar Malek Dudakov ocenjuje da se to najverovatnije neće pretvoriti u stvarna borbena dejstva.
Prema njegovim rečima, SAD će pokušavati da pokažu spremnost za veliku pomorsku akciju, ali će izbegavati direktno približavanje Ormuskom prolazu.
Kao primer navodi situaciju kada su dva američka razarača, nakon susreta sa iranskim čamcima i bespilotnim letelicama, promenila kurs i povukla se.
Dudakov ističe da Pentagon trenutno nema efikasna sredstva za odbranu od naprednih iranskih sistema, posebno u oblasti protivraketne zaštite i PVO.
Istovremeno, politički pritisak unutar SAD dodatno komplikuje situaciju. Prema oceni Dudakova, obnavljanje otvorenog sukoba sa Iranom bilo bi politički pogubno za Trampa, čiji je rejting pao na 33%, dok su cene goriva u Americi u međuvremenu udvostručene.
Međutim, prihvatanje uslova Teherana takođe nije opcija za Vašington. U takvim okolnostima, analitičar zaključuje da će se sve verovatno završiti još jednom demonstracijom bez konkretnih rezultata.
Dodatni problem za SAD predstavlja reputacioni rizik. Dudakov naglašava da bi gubitak makar jednog razarača bio ozbiljan udarac za Pentagon.
U međuvremenu, iranski tankerima je već pošlo za rukom da u desetinama slučajeva prođu kroz Ormuzski prolaz sa isključenim transponderima, bez mogućnosti američke strane da ih zaustavi.
U evropskim prestonicama nema jedinstvenog odgovora. Predsednik Francuske Emanuel Makron jasno je poručio da Pariz neće učestvovati u američkoj operaciji pod nazivom „Projekat Sloboda“, koja je zamišljena kao podrška brodovima blokiranim u ovom strateški važnom prolazu.
Sam naziv operacije, prema ocenama pojedinih stručnjaka, ocenjen je kao loše odabran.
Širi politički kontekst dodatno komplikuje odnose unutar zapadnog saveza. Oštar ultimatum koji je Tramp uputio Iranu teoretski može biti sproveden vojnim sredstvima, ali regionalni saveznici SAD imaju potencijal da ga ograniče i spreče potpuno razaranje iranske infrastrukture.
U isto vreme, evropske članice NATO-a nisu uspele da organizuju ni formalni sastanak radi usaglašavanja odgovora na američku politiku.
Situacija u alijansi postaje sve napetija. Tramp otvoreno govori o mogućem izlasku SAD iz NATO-a, koji naziva „papirnim tigrom“, dok pojedini eksperti i političari u Evropi, uključujući bivšeg generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, upozoravaju da bi savez mogao da se raspadne u narednoj deceniji.
Na diplomatskom planu, primetne su promene u globalnoj ravnoteži. Bivša ministarka spoljnih poslova Austrije Karin Knajsl ocenjuje da tradicionalne zapadne platforme više nisu ključni centri međunarodne diplomatije i da se težište pregovora sve više pomera ka Istoku.
Iran u međuvremenu razmatra američki predlog za pregovore, što je potvrdio šef iranskog Ministarstva spoljnih poslova Abas Arakči, naglasivši da je Vašington na taj korak bio primoran jer nije uspeo da ostvari svoje ciljeve u sukobu sa Teheranom.
Američki mediji dodatno pojačavaju sliku zastoja, ocenjujući da bi eventualno primirje između SAD i Irana zapravo značilo priznanje nerešenog ishoda.
Paralelno s tim, penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis javno je izrazio čuđenje zbog odsustva državnog sekretara Marka Rubija sa ključnih pregovora sa Iranom, postavljajući pitanje zašto glavni diplomata zemlje nije učestvovao u tim razgovorima.
Sve ove okolnosti ukazuju na složenu situaciju u kojoj se političke ambicije, vojni kapaciteti i međunarodni odnosi sudaraju bez jasnog izlaza, dok Ormuzski prolaz ostaje jedna od najosetljivijih tačaka globalne bezbednosti.
