Severna Koreja napravila je jedan od najradikalnijih političkih poteza poslednjih godina i praktično stavila tačku na ideju zajedničke korejske države.
Pjongjang je iz ustava izbacio svako pominjanje ponovnog ujedinjenja sa Južnom Korejom, čime je dodatno potvrđena nova politika Kim Džong Una prema Seulu.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, iz dokumenta je uklonjen član 9 u kojem je ranije stajalo da DNRK teži „ponovnom ujedinjenju zemlje na principima nezavisnosti, mirnog ujedinjenja i velikog nacionalnog jedinstva“.
Time je prvi put zvanično uklonjena formulacija koja je decenijama predstavljala deo državne politike Severne Koreje.
Istovremeno, promenjen je i član 2 ustava. U njemu su sada po prvi put preciznije definisane teritorijalne granice države. Navodi se da se DNRK na severu graniči sa Kinom i Rusijom, dok se na jugu nalazi Republika Koreja.
Rojters navodi da je Pjongjang dodatno naglasio kako „nikada neće tolerisati bilo kakvo zadiranje“ na svoju teritoriju.
Ipak, severnokorejske vlasti nisu precizno definisale samu liniju razdvajanja sa Južnom Korejom niti su direktno pomenule sporne pomorske granice, uključujući Severnu graničnu liniju u Žutom moru, koja je godinama jedna od najosetljivijih tačaka između dve države.
Promene nisu zaobišle ni položaj Kim Džong Una unutar državnog sistema. U prethodnoj verziji ustava predsednik Komisije za državne poslove DNRK bio je opisan kao vrhovni vođa koji predstavlja državu.
Sada ga ustav definiše kao šefa države. Južnokorejska agencija Jonhap ocenjuje da se time prvi put formalno potvrđuje da je funkcija šefa države iznad Vrhovnog narodnog saveta.
Profesor Nacionalnog univerziteta u Seulu Li Džong Čul smatra da ove izmene imaju mnogo dublje značenje od same pravne promene teksta.
Kako prenosi Korea Herald, iz preambule i glavnog dela ustava uklonjeni su izrazi povezani sa ponovnim ujedinjenjem i etničkim nacionalizmom, među kojima su „severna polovina“, „ponovno ujedinjenje domovine“, „mirno ujedinjenje“ i „veliko nacionalno jedinstvo“.
Prema njegovoj proceni, cilj promena jeste učvršćivanje doktrine „dve neprijateljske države“, koju je Kim Džong Un javno proglasio krajem 2023. godine.
Time Severna Koreja praktično poručuje da više ne vidi Južnu Koreju kao deo iste nacije sa kojom jednog dana treba graditi zajedničku državu, već kao zasebnog protivnika.
Podela Korejskog poluostrva traje još od 1945. godine, nakon poraza Japana u Drugom svetskom ratu. Pre toga čitavo poluostrvo nalazilo se pod japanskom okupacijom.
Nekoliko godina kasnije izbio je Korejski rat koji je trajao od 1950. do 1953. godine, a njegov završetak definitivno je učvrstio podelu Koreje duž 38. paralele.
Najnovije ustavne izmene sada pokazuju da Pjongjang više ni formalno ne ostavlja prostor za staru ideju zajedničke budućnosti dve Koreje.
U diplomatskim i bezbednosnim krugovima ove promene se već tumače kao signal da severnokorejsko rukovodstvo ulazi u novu fazu odnosa sa Seulom, znatno tvrđu i politički zatvoreniju nego ranije.
