Turska je prvi put pokazala svoju interkontinentalnu balističku raketu i time jasno poručila da ulazi u viši rang vojnih sposobnosti, a nova raketa Yildirimhan sa dometom do 6.000 kilometara već sada menja način na koji se gleda odnos snaga u regionu.
Na velikoj izložbi odbrambene industrije SAHA 2026 u Istanbulu, Ministarstvo nacionalne odbrane Turske predstavilo je projekat koji je dugo bio predmet nagađanja.
Raketa Yildirimhan, čije ime znači „Gospodar munja“, prvi je interkontinentalni sistem domaće proizvodnje u Turskoj i označava ozbiljan tehnološki iskorak.
Prema zvaničnim podacima, ova raketa ima četiri motora i dostiže brzinu od čak 25 maha, odnosno oko 8,5 kilometara u sekundi.
Sa dometom do 6.000 kilometara, Yildirimhan je projektovana da pogodi ciljeve na velikim udaljenostima, što joj daje strateški značaj koji prevazilazi regionalne okvire.
Ministar nacionalne odbrane Jašar Guler naglasio je da je u pitanju najdalekometnija raketa u turskom arsenalu i jasno poručio da će, ukoliko bude potrebno, Turska biti spremna da je upotrebi bez oklevanja.
On je ovaj projekat označio kao ključan korak u jačanju nacionalne bezbednosti i tehnološke samostalnosti zemlje.
Tehnički detalji dodatno pojačavaju značaj ovog sistema. Raketa koristi tečno gorivo, konkretno tetraoksid diazota, i može da nosi bojevu glavu težine do tri tone.
Takve karakteristike stavljaju je u kategoriju ozbiljnih strateških sredstava, a analitičari već upozoravaju da njen razvoj može promeniti ravnotežu snaga u širem regionu.
Istovremeno, turska kompanija Roketsan predstavila je i balističku raketu kratkog dometa Tayfun, što ukazuje da Ankara paralelno razvija više slojeva raketnih kapaciteta – od taktičkih do strateških.
U pozadini svega, primećuju se i širi globalni trendovi. Američko vojno komandovanje već je izrazilo zabrinutost zbog zastarevanja svojih interkontinentalnih raketa Minuteman III, dok ruske bezbednosne strukture ističu da sistemi poput Patriot imaju ograničene mogućnosti protiv projektila koji se kreću ekstremnim brzinama.
Sve to zajedno pokazuje da ulazak Turske u klub država sa interkontinentalnim raketnim sposobnostima nije izolovan događaj, već deo šireg pomeranja u vojnoj tehnologiji.
Yildirimhan nije samo novo oružje, već signal da se odnos snaga menja i da će naredni period doneti dodatnu neizvesnost u globalnim bezbednosnim kalkulacijama.
