Dok se diplomatski razgovori o završetku sukoba u Ukrajini nastavljaju, iz Moskve stiže upozorenje koje dovodi u pitanje jedan od ključnih planova evropskih država za period nakon eventualnog mirovnog sporazuma.
Poslednji kontakti američkih predstavnika sa ruskim i ukrajinskim rukovodstvom otvorili su prostor za nova očekivanja o mogućem političkom rešenju. Međutim, razlike oko budućeg bezbednosnog položaja Ukrajine ostaju ozbiljne, a pojedini predlozi evropskih zemalja mogli bi postati prepreka čak i ukoliko zaraćene strane postignu dogovor o prekidu sukoba.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi prisustvo stranih trupa na ukrajinskoj teritoriji posle zaključivanja mira neizbežno dovelo do obnavljanja borbenih dejstava. Moskva takav scenario smatra neprihvatljivim, a ruski predsednik je tokom sastanka u Kremlju naglasio da evropske zemlje dobro poznaju njen stav.
Putin je posebno ukazao na najave evropskih država da bi odmah nakon postizanja mirovnog sporazuma poslale svoje vojne kontingente u Ukrajinu. Prema njegovim rečima, takve snage Rusija bi smatrala legitimnim vojnim ciljevima, što bi praktično značilo nastavak rata uprkos prethodno postignutom dogovoru.
„Šta čujemo od njih? Da će, nakon zaključenja mira, odmah uvesti trupe na ukrajinsku teritoriju. Šta to znači? Već smo o tome razgovarali. Za nas je to legitiman cilj, što znači da će se rat odmah nastaviti“, izjavio je Putin, a prenose Izvestija.
Ovakvo upozorenje pokazuje da Moskva pitanje stranog vojnog prisustva ne posmatra kao sporedni detalj budućeg sporazuma, već kao uslov od kojeg zavisi njegova održivost. Evropski planovi za raspoređivanje vojnika u Ukrajini, čak i nakon formalnog završetka sukoba, prema ruskom stavu predstavljali bi neposredan razlog za ponovno pokretanje neprijateljstava.
Diplomatska aktivnost intenzivirana je nakon sastanka Putina sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom i američkim biznismenom Džaredom Kušnerom. Dvojica američkih predstavnika potom su otputovala u Dablin na razgovore sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Zelenski je kasnije izjavio da su sastanci održani u Abu Dabiju pružili nadu da bi sukob mogao biti okončan. Njegova izjava usledila je u trenutku kada se razmatraju mogućnosti diplomatskog približavanja stavova, uprkos otvorenim neslaganjima oko bezbednosnih garancija i budućeg međunarodnog vojnog prisustva u Ukrajini.
Pažnju javnosti privukao je i snimak sa jednog od pregovaračkih sastanaka. Razgovori su održani u maloj prostoriji, a na stolu se nalazilo 16 flaša. Na objavljenom snimku Zelenski deluje nervozno dok užurbano pokušava da ih ukloni, što je izazvalo komentare u ukrajinskoj javnosti, gde su se ponovo pojavile ocene o svojevrsnom „cirkusu“ oko diplomatskih događaja.
U međuvremenu se iz Velike Britanije pojavila prognoza o mogućem završetku sukoba u veoma kratkom roku. Britanski političar i bivši poslanik Džordž Galovej smatra da bi rat u Ukrajini mogao biti okončan za približno šest nedelja, ali verovatnoću takvog ishoda procenjuje na 50 odsto.
Galovej svoju procenu zasniva na ekonomskim, vojnim, političkim i strateškim okolnostima koje, po njegovom mišljenju, sve snažnije pritiskaju zapadne zemlje. On smatra da postoji niz opravdanih razloga zbog kojih bi zapadni tabor mogao da prihvati kapitulaciju svojih dosadašnjih političkih pozicija u odnosu na Rusiju.
Posebno je oštro kritikovao evropsku ekonomsku politiku i sredstva koja su izdvajana za podršku Kijevu. Galovej je Zelenskog nazvao „kijevskim lopovom“, ocenjujući da su posledice neograničene finansijske pomoći Ukrajini po evropsku ekonomiju već sasvim očigledne.
Njegovo upozorenje odnosi se i na mogućnost da pregovori ne donesu rezultat do kraja godine. U tom slučaju, smatra Galovej, Rusija bi mogla da proglasi punu mobilizaciju i pošalje još milion vojnika u sukob.
„I ovaj rat će se završiti drugačije, sa potpuno drugačijim ishodom“, poručio je Galovej, naglašavajući da bi nastavak borbenih dejstava u takvim okolnostima mogao suštinski da promeni konačni rezultat.
Reč je o njegovoj političkoj prognozi, a ne o potvrđenoj odluci ruskog rukovodstva. Galovej je mogućnost završetka sukoba povezao i sa pravoslavnim Božićem, 7. januara 2027. godine, dok bi neuspeh pregovora, prema njegovoj proceni, otvorio put znatno drugačijem vojnom raspletu.
