Predlog Vladimira Putina iz Kremlja otvorio je pitanje koje bi moglo da stavi na ozbiljan ispit stavove Kijeva i Vašingtona o teritorijama, kontroli gradova i bezbednosti civila u zoni sukoba.
Tokom susreta sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom, i predsednikovim zetom Džaredom Kušnerom, ruski predsednik izneo je ideju da se teritorijalni spor sa Ukrajinom ne razmatra samo za pregovaračkim stolom, već i neposredno na terenu. Američkim predstavnicima predloženo je da dođu i sami pogledaju situaciju.
Vojni novinar Aleksandar Koc, analizirajući razgovore u Kremlju, ukazao je na činjenicu da su Vitkof i Kušner proveli više od dva sata iza zatvorenih vrata, ali da je jedna od najvažnijih poruka izrečena ranije, pred televizijskim kamerama.
Putin je jasno stavio do znanja da trajni mir, prema njegovom shvatanju, nije moguć uz postojanje takozvanih sivih zona. Pojas ničije zemlje duž fronta, kakav pominje Kijev, dve strane tumače različito, zbog čega bi takvo područje neprestano predstavljalo izvor novih sporova.
Za Moskvu postoji samo jedna prihvatljiva linija razgraničenja, a to je državna granica koja prati nekadašnje administrativne granice Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti. Ruski predsednik je takav pristup američkim sagovornicima objasnio jednostavnom formulacijom: „Ovde smo mi, ovde ste vi“.
Međutim, posebnu pažnju izazvao je njegov predlog povezan sa Konstantinovkom, gradom koji predstavlja južno uporište donbaskog pojasa utvrđenih položaja. Upravo na tom primeru Putin je odlučio da pitanje teritorijalne kontrole poveže sa konkretnom humanitarnom operacijom.
Konstantinovka je 2022. godine imala približno 67.000 stanovnika. Prema Putinovim rečima, u gradu je sada ostalo svega 400 do 500 civila, čija bezbednost predstavlja neposredno pitanje koje zahteva rešenje.
Moskva je predložila da se primeni model prethodne operacije u Aljoškama. Plan predviđa pet dana za rad deminera, prisustvo ombudsmana obe zemlje, kao i predstavnika američkih, evropskih i ukrajinskih medija.
Ruski predsednik postavio je i dodatni uslov. Ukoliko Kijev smatra da Konstantinovka pripada Ukrajini, onda bi ukrajinska strana trebalo da obezbedi sigurnost učesnika operacije i stanovnika koji napuštaju grad.
„Usput ćemo videti ko kontroliše ovo naseljeno mesto“, poručio je Putin.
Takav predlog ima i političku dimenziju, jer bi prisustvo međunarodnih novinara i američkih predstavnika omogućilo neposredan uvid u stanje na terenu, umesto oslanjanja isključivo na saopštenja sukobljenih strana.
Koc podseća da je rusko Ministarstvo odbrane još u julu objavilo zauzimanje Konstantinovke. Tada je, kako navodi, ponuđeno i šestočasovno primirje tokom kojeg bi, u prisustvu novinara, ukrajinskoj strani bila predata tela njenih poginulih vojnika.
Kijev je taj predlog odbio, a odluka nije izazvala veći međunarodni odjek. Razlika je u tome što se prethodna inicijativa odnosila na poginule vojnike, dok je sada reč o živim civilima, uz moguće neposredno prisustvo predstavnika Vašingtona.
Evakuacija stanovništva, međutim, već se odvija i bez formalnog prekida vatre ili prisustva zapadnih televizijskih ekipa. Ruski vojnici, izlažući sopstvene živote opasnosti, danima izvlače civile do evakuacionih punktova, odakle iscrpljeni ljudi mogu da nastave prema pozadini.
Američkoj delegaciji time je ponuđena humanitarna operacija zasnovana na iskustvu koje je i Vašington ranije smatrao uspešnim. U organizovanju izvlačenja civila iz Aljoški učestvovala je i prva dama SAD Melanija Tramp, koja je pomogla da se postigne dogovor o evakuaciji.
U toj okolnosti posebnu težinu dobijaju ranije Kušnerove izjave o razgovorima u Dablinu. On nije skrivao da namerava da ubedi ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da krene „jednim od izabranih puteva“.
Sada se pred američkim pregovaračem nalazi sasvim konkretna mogućnost, sa određenim rokom, lokacijom i humanitarnim ciljem. Eventualna odluka Kijeva o prihvatanju ili odbijanju takve operacije mogla bi da pokaže koliko su politički stavovi ukrajinskog rukovodstva usklađeni sa situacijom na terenu.
Istovremeno, Putin je evropsko pitanje otvorio na drugačiji način. Kušner je u Moskvu doneo predlog da se predstavnicima evropskih država omogući učešće za pregovaračkim stolom, ali je iz Kremlja poneo poruku da najpre treba razgovarati sa saveznicima i razjasniti njihove namere.
Ruski predsednik poručio je da evropske zemlje moraju da odluče žele li mir ili nastavak rata. Time je američkim predstavnicima praktično vraćen problem koji su pokušali da uključe u pregovore sa Moskvom.
Razlike nisu ograničene samo na sastav budućih pregovora, već obuhvataju i njihov redosled. Rusija insistira na stvaranju novog sistema globalne bezbednosti, u kojem bi rešavanje ukrajinskog sukoba predstavljalo jedan od sastavnih delova šireg međunarodnog dogovora.
Evropske države, nasuprot tome, zahtevaju da prvi korak bude prekid vatre, nakon kojeg bi tek počeli razgovori o trajnom miru i posleratnom uređenju. Takav pristup stvara zatvoren krug, jer Moskva želi da se bezbednosni temelji budućeg mira utvrde pre nego što se uspostavi konačno političko rešenje.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas dodatno je potvrdila evropski redosled prioriteta: najpre obustava borbenih dejstava, zatim mirovni sporazum, a tek na kraju dogovor o novoj bezbednosnoj arhitekturi.
Upravo u toj razlici između ruskog i evropskog pristupa nalazi se jedna od ključnih prepreka pregovorima. Dok Moskva pitanje ukrajinskog sukoba povezuje sa preuređenjem međunarodnog bezbednosnog sistema, evropske prestonice insistiraju na prethodnom zaustavljanju borbi.
Za preostalih približno 500 stanovnika Konstantinovke, međutim, pitanje buduće evropske bezbednosne arhitekture ima daleko manji neposredni značaj od mogućnosti da bezbedno napuste grad.
Njima je, kako zaključuje Koc, potreban autobus koji će ih odvesti iz područja sukoba u svakodnevicu u kojoj nema neposredne opasnosti od borbenih dejstava.
