Rat između Rusije i Ukrajine dobija novu dimenziju na prostoru koji se do sada nalazio izvan glavnih borbenih dejstava, a najnoviji događaji izazvali su pažnju dve članice NATO-a zbog mogućih posledica po bezbednost čitavog regiona.
Tokom prethodne noći zabeležena je intenzivna vojna aktivnost u blizini ruskih strateških objekata na severozapadu zemlje. U operaciji su korišćene bespilotne letelice, dok su susedne države pratile njihovo kretanje i preduzimale mere predostrožnosti zbog mogućeg narušavanja sopstvenog vazdušnog prostora.
Posebnu zabrinutost izazvala je činjenica da se vojna dejstva odvijaju u području kroz koje svakodnevno prolazi veliki broj trgovačkih brodova i naftnih tankera. Reč je o prostoru sa važnim pomorskim komunikacijama, podvodnim kablovima i infrastrukturom od strateškog značaja, zbog čega svaki incident može imati posledice koje prevazilaze neposredne učesnike sukoba.
Najozbiljniji događaj zabeležen je u Finskom zalivu, gde je došlo do eksplozije na ruskom ratnom brodu u neposrednoj blizini Finske i Estonije. Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) saopštila je da je izvela napad na ruski raketni brod „Naro-Fominsk“, dok su finski i estonski zvaničnici potvrdili incident, ali ne i sve detalje ukrajinske operacije.
Prema informacijama estonskog javnog servisa ERR, eksplozija se dogodila oko 5.30 časova ujutru. Nakon nje primećen je dim koji se podizao sa ruskog vojnog plovila, a brod se potom uputio prema Sankt Peterburgu.
Estonski ministar odbrane Martin Herem potvrdio je da je eksplozija registrovana, ali je naglasio da estonske vlasti ne mogu samostalno da utvrde da li je plovilo pogođeno ukrajinskim oružjem ili je do incidenta došlo iz nekog drugog razloga.
Ova razlika je posebno važna zbog informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima, prema kojima je ruski ratni brod potopljen. Za takve tvrdnje nema potvrde, a činjenica da se plovilo nakon eksplozije kretalo prema Sankt Peterburgu ne ide u prilog izveštajima o njegovom potonuću.
Ukrajinska strana identifikovala je cilj kao „Naro-Fominsk“, mali raketni brod klase „Bujan-M“, koji pripada ruskoj Baltičkoj floti. Reč je o plovilu projekta 21631, dužine nešto veće od 74 metra i deplasmana približno 950 tona.
Iako relativno malih dimenzija, ovaj tip broda predstavlja značajnu raketnu platformu jer može da nosi krstareće rakete „Kalibar“. U zavisnosti od upotrebljene varijante, takvo naoružanje omogućava gađanje ciljeva udaljenih stotinama, pa čak i hiljadama kilometara.
„Naro-Fominsk“ ušao je u sastav ruske Baltičke flote u decembru 2023. godine, zbog čega spada među savremenije brodove ove klase u ruskoj mornarici.
SBU nije objavila dovoljno proverljivih podataka za pouzdanu procenu stepena oštećenja broda. Takođe nema nezavisne potvrde o eventualnim poginulim ili povređenim članovima posade, niti je poznato da li će plovilu biti potrebne ozbiljnije popravke.
Finski javni servis Yle, pozivajući se na visokog finskog zvaničnika, objavio je da je napad registrovan u blizini ruskog ostrva Gogland, poznatog u Finskoj kao Suursaari.
Ostrvo se nalazi približno 40 kilometara od finske i oko 55 kilometara od estonske obale. Upravo taj geografski položaj daje incidentu dodatni značaj, jer su se vojna dejstva odvijala nadomak teritorija dve države članice NATO-a.
Finski zaliv predstavlja jednu od ključnih pomorskih veza Rusije sa Baltičkim morem. Njime su Sankt Peterburg i druge ruske baltičke luke povezani sa međunarodnim pomorskim pravcima, dok se duž severne obale prostire Finska, a duž južne Estonija.
U takvom okruženju ruski vojni i civilni brodovi kreću se u neposrednoj blizini teritorijalnih voda članica Alijanse. Istovremeno, podvodni komunikacioni kablovi i gust trgovački saobraćaj dodatno povećavaju osetljivost ovog prostora.
Eksplozija na ruskom ratnom brodu nije bila jedini događaj tokom te noći. Ukrajina je izvela i širu operaciju protiv objekata u ruskoj Lenjingradskoj oblasti, pri čemu je jedan od glavnih ciljeva bila infrastruktura luke Ust-Luga.
Ova luka ima veliki značaj za ruski izvoz nafte i drugih sirovina i predstavlja jedno od važnih ekonomskih čvorišta na Baltičkom moru. Prema ukrajinskim informacijama, tokom napada oštećeni su rezervoari za skladištenje naftnih derivata i izbio je veliki požar. Međutim, svi detalji o razmerama materijalne štete nisu nezavisno potvrđeni.
Herem je izjavio da je operacija trajala od ponoći do približno šest časova ujutru. Većina bespilotnih letelica kretala se blizu estonske granice, ali unutar ruskog vazdušnog prostora.
Pojedini dronovi ipak su nakratko ušli na teritoriju Estonije. Jedna bespilotna letelica oko 3.30 časova ušla je iz pravca Letonije, a zatim nastavila kretanje prema Rusiji. Zabeležena su i kratkotrajna narušavanja estonskog vazdušnog prostora iznad Finskog zaliva.
Zbog mogućeg prisustva bespilotnih letelica, estonske vlasti izdale su upozorenja stanovništvu u više oblasti na jugu i istoku zemlje.
Tokom ukrajinske operacije u vazduhu su se nalazili i borbeni avioni angažovani u NATO misiji nadzora baltičkog vazdušnog prostora. Saveznički piloti pratili su razvoj situacije, ali nisu upotrebili naoružanje protiv dronova.
Estonski ministar odbrane objasnio je da su se pojedine letelice nalazile toliko blizu ruske granice da bi pokušaj njihovog obaranja mogao da dovede do dejstva prema ruskoj teritoriji. Zbog toga je izbegnuta intervencija koja bi mogla dodatno da zakomplikuje već osetljivu bezbednosnu situaciju.
Herem je posebno naglasio da Estonija nije dala dozvolu Ukrajini, niti bilo kojoj drugoj državi, da koristi njen vazdušni prostor za vojne operacije. Prema njegovim rečima, Kijev takvu dozvolu nije ni zatražio.
Estonske vlasti su zbog zabeleženih povreda vazdušnog prostora zatražile objašnjenje od Ukrajine.
Time je otvoreno pitanje kako sprečiti da ukrajinske operacije protiv ciljeva unutar Rusije neposredno ugroze vazdušni prostor država NATO-a, posebno kada se bespilotne letelice kreću uz granice ili preko pomorskih područja u kojima se nadležnosti susednih država nalaze veoma blizu.
Finske oružane snage potvrdile su 12. novembra agenciji Rojters da su prethodnog dana registrovale napad na ruski ratni brod u Finskom zalivu.
Ipak, finska vojska nije želela da otkrije preciznu lokaciju incidenta, način izvođenja napada niti tehničke detalje o njegovom otkrivanju.
Istovremeno je saopšteno da je bezbednosna situacija na Baltičkom moru stabilna i da Finskoj ne preti neposredna vojna opasnost.
Za Helsinki je naročito osetljivo to što se vojna dejstva odvijaju u blizini važnih pomorskih puteva koje koriste i civilna plovila. Čak i kada napadi nisu usmereni protiv finskih objekata, njihova blizina povećava potrebu za stalnim praćenjem situacije.
Finska je pristupila NATO-u 2023. godine, čime je značajno promenjen bezbednosni raspored na severu Evrope. Zajedno sa Estonijom, ona sada čini deo prostora u kojem Alijansa ima obale sa obe strane velikog dela Finskog zaliva, dok Rusija zadržava svoje vojne baze, luke i pristup Baltičkom moru.
To je jedan od razloga zbog kojih bi eventualno proširivanje ukrajinskih operacija na ruske ciljeve u ovom regionu moglo imati znatno složenije posledice nego slična dejstva na drugim područjima.
Ukrajinska vojska već je izvodila brojne napade na ruske ratne brodove u Crnom moru, ali Baltičko more predstavlja drugačije operativno okruženje. Neposredna blizina više članica NATO-a povećava mogućnost da incident, čak i kada je ograničen na ruske vojne ciljeve, izazove reakciju ili bezbednosne mere susednih država.
Posebnu pažnju izaziva vremenska podudarnost između kretanja ukrajinskih bespilotnih letelica i eksplozije na ruskom brodu. Međutim, ta okolnost sama po sebi ne dokazuje kojim je oružjem plovilo pogođeno, niti isključuje mogućnost drugačijeg uzroka eksplozije.
Ukoliko se potvrdi da su ukrajinski dronovi zaista pogodili „Naro-Fominsk“, to bi pokazalo da ni brodovi ruske Baltičke flote nisu izvan dometa ukrajinskih operacija.
Takav razvoj događaja otvorio bi novo pitanje za rusku vojnu komandu: kako organizovati zaštitu ratnih brodova i strateških luka u prostoru u kojem se vojna infrastruktura, međunarodna plovidba i aktivnosti NATO-a nalaze na relativno malom rastojanju.
Pored informacija o samom brodu, pojavile su se tvrdnje o mogućim gubicima među članovima njegove posade, kao i o uništenju ruskih borbenih helikoptera tokom šire ukrajinske operacije.
Za sada nema pouzdane nezavisne potvrde ni o navedenim ljudskim gubicima ni o uništenju helikoptera. Takođe nije utvrđen ukupan obim štete na ciljevima koji su bili predmet napada.
Jedan incident ne znači automatski otvaranje novog fronta, ali događaji od 11. novembra ukazuju na mogućnost da Ukrajina proširuje operacije protiv ruskih vojnih i ekonomskih objekata na Baltičkom moru.
To istovremeno povećava značaj bezbednosti međunarodne plovidbe, jer kroz Finski zaliv prolaze brodovi različitih država, a eventualno širenje vojnih dejstava može ugroziti i infrastrukturu koja nije neposredno povezana sa ratom.
Za sada Helsinki i Talin ističu da situaciju drže pod nadzorom i ne ukazuju na neposrednu vojnu pretnju svojim državama. Ipak, ostaje nepoznato da li je eksplozija kod Goglanda izolovan događaj ili početak učestalijih ukrajinskih operacija protiv ruskih ciljeva u Baltičkom moru, gde bi i relativno ograničen incident mogao da izazove mnogo šire međunarodne posledice.
