Evropa je posle višemesečnih neslaganja donela odluku koja bi mogla značajno da promeni tok diplomatskih razgovora o Ukrajini i odnose sa Moskvom.
Evropski lideri pokušavaju da uspostave zajednički nastup u trenutku kada se odlučuje o pitanjima koja neposredno utiču na budućnost kontinenta, a dosadašnji pregovarački proces nije im obezbeđivao ulogu kakvu smatraju neophodnom.
U središtu diplomatskih razgovora nalazi se pitanje ko će predstavljati evropske države za pregovaračkim stolom i na koji način će njihovi bezbednosni interesi biti zastupljeni. Dosadašnje razlike među evropskim prestonicama otežavale su postizanje dogovora, dok su pregovori o Ukrajini prvenstveno bili u rukama Vašingtona, Moskve i Kijeva.
Evropski lideri su 13. novembra postigli dogovor da u budućim mirovnim pregovorima Evropu predstavlja pet država – Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Poljska. Njima će se pridružiti predstavnici institucija Evropske unije, a očekuje se i učešće NATO-a.
Odluka je doneta posle višemesečnih rasprava o sastavu evropskog pregovaračkog tima, čime je otvorena mogućnost neposrednog evropskog učešća u razgovorima o okončanju sukoba u Ukrajini. Posebno je značajno uključivanje Velike Britanije, koja nije članica Evropske unije, ali će zajedno sa četiri vodeće države Unije učestvovati u predstavljanju evropskih interesa.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je nakon sastanka evropskih lidera u Dablinu da Evropa mora da govori jedinstvenim glasom u svim razgovorima koji određuju budućnost Ukrajine i bezbednost evropskog kontinenta. Naglasio je da zajednički nastup zahteva koordinaciju svih učesnika, a ne odvojeno delovanje pojedinačnih država.
Prema informacijama Rojtersa, evropsku delegaciju mogli bi da čine savetnici za nacionalnu bezbednost pet izabranih država, zajedno sa predstavnicima Evropske komisije i Evropskog saveta. Takav sastav omogućio bi povezivanje nacionalnih bezbednosnih interesa sa zajedničkom politikom evropskih institucija.
Iz Moskve je istovremeno stigao odgovor koji ostavlja mogućnost za uključivanje evropskih predstavnika u pregovore. Kremlj je saopštio da bi učešće evropskih država bilo prihvatljivo ukoliko pokažu stvarnu nameru da doprinesu uspostavljanju mira.
Međutim, ruska strana insistira da razgovori ne budu ograničeni samo na pojedina pitanja sukoba u Ukrajini. Moskva smatra da je neophodno postići širi sporazum o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, odnosno pravilima i odnosima koji određuju bezbednost država na kontinentu, pre nego što se pristupi rešavanju konkretnih pitanja rata.
Upravo tu se pojavljuje jedno od najvažnijih neslaganja između Rusije i evropskih država. Moskva nastoji da pregovore poveže sa dugoročnim bezbednosnim uređenjem Evrope, dok evropski lideri žele da zadrže neposrednu ulogu u odlučivanju o Ukrajini i pitanjima koja utiču na njihovu bezbednost.
Dogovor o petočlanom evropskom pregovaračkom formatu zato predstavlja značajan diplomatski pomak, ali ne znači da su uklonjene razlike između Moskve i evropskih prestonica.
Evropa je odredila ko će je predstavljati, dok će sadržaj budućih pregovora i odnos prema ruskim bezbednosnim zahtevima ostati među ključnim pitanjima naredne faze diplomatskog procesa.
