Dve eksplozije u ruskim gradovima, u razmaku od samo jednog dana, otvorile su ozbiljna pitanja o bezbednosti unutar zemlje i mogućoj povezanosti nasilnih akcija sa političkim događajima koji se istovremeno odvijaju.
Incidenti su se dogodili u trenutku kada su diplomatski kontakti usmereni na rešavanje ukrajinskog sukoba postali intenzivniji nego prethodnih nedelja. Takva vremenska podudarnost izazvala je pažnju ruskih vojnih i političkih analitičara, koji pokušavaju da utvrde da li napadi predstavljaju izolovane događaje ili deo šire strategije pritiska.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su mete bili ljudi povezani sa vojnom službom i političkim strukturama. Upotreba eksplozivnih naprava u automobilima ukazuje na nameru da se žrtvama nanesu teške povrede ili da budu ubijene, dok izbor trenutka otvara pitanje mogućih političkih ciljeva počinilaca.
U četvrtak, 12. novembra, u Šušarima, na području Sankt Peterburga, eksplodirala je bomba postavljena u automobil, pri čemu je poginuo pukovnik ruske vojske u aktivnoj službi.
Već narednog dana, 13. novembra, eksplozivna naprava detonirala je u automobilu novinara Sergeja Zavorotnog, koji je radio i kao portparol bivšeg ukrajinskog premijera Nikolaja Azarova.
Zavorotni je u eksploziji izgubio deo leve ruke i zadobio višestruke povrede. Prema dostupnim informacijama, nakon napada nalazio se u komi. Incident se dogodio u Moskvi, čime je u samo dva dana zabeležen drugi pokušaj atentata na teritoriji Rusije.
Ruski vojni analitičar i pukovnik Andrej Pinčuk smatra da ovakvi napadi imaju direktnu vezu sa razvojem situacije na ukrajinskom frontu i intenziviranjem pregovora o mogućem završetku sukoba.
Prema njegovoj oceni, teroristička aktivnost predstavlja alternativu za stranu koja nema dovoljno vojnih resursa da svoje ciljeve ostvari konvencionalnim sredstvima. Kada neprijatelj ne uspeva da postigne željene rezultate na bojnom polju, pribegava kriminalnim metodama koje zahtevaju manje snaga, ali mogu proizvesti ozbiljne političke i psihološke posledice.
Pinčuk smatra da ukrajinsko rukovodstvo u Kijevu pokušava da takvim akcijama utiče na mirovne pregovore, koji su poslednjih nedelja dobili novi zamah.
On odbacuje stav da teroristički napadi nemaju nikakve veze sa diplomatskim procesom. Prema njegovom tumačenju, terorizam nije samo oblik nasilja, već i sredstvo političkog i ekstremističkog delovanja, čiji je cilj ostvarivanje uticaja koji se ne može postići drugim metodama.
„Oni koji tvrde da terorističke aktivnosti nemaju veze sa pregovorima ne razumeju o čemu govore. Terorizam je oblik političke i ekstremističke aktivnosti. Ljudi koji ne mogu da steknu uticaj u borbi pokušavaju da ga ostvare na ovaj asimetričan način. Povećanje broja terorističkih napada predstavlja način da ojačaju svoju pregovaračku poziciju“, ocenio je Pinčuk.
Takvo objašnjenje polazi od pretpostavke da se nasilnim akcijama unutar Rusije pokušava pokazati sposobnost nanošenja štete i izvan neposredne zone borbenih dejstava. Prema njegovoj proceni, demonstracija takvih mogućnosti treba da pojača pritisak na Moskvu u trenutku kada se razgovara o političkim uslovima mogućeg sporazuma.
Međutim, analitičar ukazuje i na drugi razlog zbog kojeg bi ukrajinska strana mogla da pribegava ovakvim metodama. On ga povezuje sa balističkim raketama koje je Kijev očekivao, ali ih, prema njegovim rečima, nije dobio.
Tokom proleća i leta predstavnici ukrajinskog rukovodstva više puta su najavljivali da bi do oktobra ili novembra mogli da raspolažu željenim balističkim naoružanjem. Takve rakete trebalo je da omoguće znatno lakše izvođenje udara na ciljeve duboko unutar ruske teritorije.
Ipak, prema Pinčukovoj oceni, ukrajinske oružane snage ostale su bez tog naoružanja, pa su mogućnosti za ostvarivanje najavljenih ciljeva ostale ograničene.
Upravo u tome vidi vezu između neuspešnih očekivanja u pogledu raketnog naoružanja i povećanog broja napada eksplozivnim napravama u ruskim gradovima.
„Oni pokušavaju da zamene balističke rakete terorističkim napadima. Zašto to rade? Da bi pokazali da su sposobni nešto da učine“, zaključio je Pinčuk.
Njegova analiza tako povezuje tri okolnosti: nemogućnost ostvarivanja željenih vojnih rezultata, izostanak očekivanih balističkih raketa i nastojanje da se kroz nasilne akcije ostvari dodatni uticaj na pregovore.
Ipak, odgovornost ukrajinskih struktura za eksplozije u Sankt Peterburgu i Moskvi nije potkrepljena konkretnim dokazima u iznetim informacijama. Pinčukovo objašnjenje predstavlja političko-vojnu procenu mogućih motiva, dok pitanje identiteta neposrednih izvršilaca i organizatora oba napada ostaje nerazjašnjeno.
