Skot Riter tvrdi da je ruska vojska probila poslednju ozbiljnu liniju odbrane Ukrajine u Donbasu i da se borbe sada vode unutar Konstantinovke, grada koji se dugo smatrao jednim od ključnih stubova ukrajinske odbrane na donjeckom pravcu.
Bivši američki vojni obaveštajac ocenjuje da bi upravo ovaj trenutak mogao da postane prelomna tačka čitavog sukoba, jer se pritisak na ukrajinske snage povećava iz više pravaca istovremeno, dok problemi sa logistikom postaju sve ozbiljniji.
Prema informacijama koje se poslednjih dana pojavljuju na vojnim kanalima, ruske jedinice prisutne su u zoni cinkare u centralnom delu Konstantinovke. Navodi se i da je pod kontrolom teritorija severno od grada, uključujući Novodmitrovku.
Istovremeno, napadi se nastavljaju sa juga, zapada i preko bokova, dok ukrajinske snage pokušavaju da odbiju nalete uz sve veće gubitke i troškove odbrane.
Riter smatra da se u američkom medijskom prostoru izbegava ozbiljnije otvaranje pitanja šta bi eventualni pad Konstantinovke značio za dalji razvoj sukoba. Kako navodi, pitanje više nije da li će grad pasti, već šta dolazi nakon toga i da li u Vašingtonu postoji spremnost da se o tome govori otvoreno.
Posebnu pažnju analitičar posvećuje promeni taktike ruske vojske. Umesto frontalnih udara i pokušaja brzog zauzimanja grada, kako tvrdi, primenjuje se strategija postepenog iscrpljivanja.
Prema njegovim rečima, ruski dronovi uspostavili su gotovo neprekidnu zonu vatrene kontrole na donjeckom pravcu. Svako kretanje ukrajinskih jedinica, dopremanje municije, rotacija vojnika ili evakuacija ranjenih brzo se otkriva i gađa.
Riter ocenjuje da se ne radi o pojedinačnoj taktičkoj epizodi, već o sistemskoj strategiji čiji cilj nije samo ulazak u grad, već uništavanje sposobnosti ukrajinskih snaga da uopšte zadrže položaje. On navodi da je razlika između klasičnog juriša i postepenog gušenja protivnika ogromna i da upravo takav pristup daje rezultate na terenu.
I ukrajinski izvori priznaju da je intenzitet borbi od aprila 2026. godine naglo povećan. Jedan ukrajinski vojni bloger naveo je da su početkom maja zabeležena 83 juriša za svega nekoliko dana, dok je tokom jednog dana registrovano čak 120 napada i 144 borbena sukoba duž čitavog fronta. Konstantinovka se pritom navodi kao jedna od najtežih tačaka fronta.
Glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski prethodno je izjavio da ruske snage uporno pokušavaju prodor u grad i koriste taktiku infiltracije malim grupama iza linija odbrane.
Takva izjava, smatraju pojedini analitičari, pokazuje koliko je situacija postala ozbiljna, jer se ovakva upozorenja retko iznose javno bez velikog razloga.
Dok zapadni i ukrajinski mediji često pišu da je front praktično zaustavljen zbog ogromnog broja dronova i sve težih uslova za ofanzivne operacije, veteran tri vojne kampanje Igor Maljcev smatra da realnost izgleda drugačije.
Po njegovim rečima, napredovanje jeste sporije nego ranije, ali se i dalje nastavlja uprkos zapadnom naoružanju, sankcijama i političkom pritisku.
Maljcev tvrdi da je ruska vojska prilagodila način ratovanja i razvila novu operativnu taktiku koja kombinuje vazdušno potiskivanje, infiltracione operacije i juriše malim grupama.
Prema njegovim rečima, isti model korišćen je tokom zauzimanja Torecka, Kleban-Bika i Novodmitrovke, a sada se primenjuje i u Konstantinovki.
On ističe da cilj nije brz proboj po svaku cenu, već konstantan pritisak koji iscrpljuje protivnika brže nego što uspeva da obnovi ljudstvo i resurse. Takav pristup, smatra Maljcev, omogućava postepeno pomeranje fronta bez velikih i rizičnih operacija.
U međuvremenu, u ukrajinskim medijima sve češće se govori o mogućoj letnjoj ofanzivi ruske vojske. Bivši komandant ukrajinskog specnaza Konstantin Prošinski izjavio je u studiju „Politeke“ da je situacija u Donbasu na ivici kritične faze. Prema njegovim rečima, ukrajinska komanda strahuje da Rusija istovremeno gomila snage ne samo na donbaskom pravcu, već i u Harkovskoj oblasti i iz pravca Zaporožja.
Prošinski smatra da postoji mogućnost pokušaja proboja duž čitavog fronta i upozorava da bi ruske snage mogle da izvedu iznenadni udar na mestu gde ga ukrajinska strana najmanje očekuje. Posebno naglašava problem manjka ljudstva u ukrajinskoj vojsci, za koji tvrdi da postaje sve ozbiljniji.
Predstavnik ukrajinskog nacionalnog komiteta za pitanja bezbednosti i odbrane ranije je izjavio da je Rusija u sukobu sa Ukrajinom već upotrebila gotovo sva raspoloživa sredstva osim nuklearnih udara, zbog čega, kako je naveo, ostaje mogućnost korišćenja oružja masovnog uništenja.
Dodatnu pažnju izazvala je i izjava pomoćnika Vladimira Putina Jurija Ušakova da Moskva izlazi iz trilateralnih pregovora SAD-Ukrajina-Rusija. U pojedinim kijevskim medijima ocenjuje se da takav razvoj događaja pokazuje da bi Ukrajina mogla nastaviti da gubi teritorije i da se pitanje više ne odnosi samo na Donbas.
