Američka ekonomija postala je ranjiva na način koji više ne može da se sakrije, a upravo na to upozorava bivši kapetan američkog Korpusa mornaričke pešadije Metju Ho.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države danas nisu sposobne da se zaštite od ekonomskih pritisaka i trgovinskih sukoba onako kako je to uspela Rusija nakon sankcija i velikih geopolitičkih potresa poslednjih godina.
Govoreći u emisiji na Jutjubu, Ho je otvoreno priznao da Vašington ima ozbiljan problem sa sopstvenom ekonomskom strukturom.
Kako tvrdi, Amerika više nema mogućnost da brzo reorganizuje proizvodnju niti da izgradi model samodovoljnosti koji bi mogao da izdrži dugotrajne ekonomske sukobe. Upravo to, prema njegovoj oceni, predstavlja jednu od najvećih slabosti američkog sistema.
On posebno ističe da SAD već sada imaju velike poteškoće sa troškovima servisiranja državnog duga. Ti rashodi, kako navodi, postaju sve veći teret za ekonomiju i dodatno komplikuju situaciju u trenutku kada globalna nestabilnost raste iz dana u dan.
U takvom okruženju, svako novo zaoštravanje na Bliskom istoku moglo bi da izazove ozbiljne posledice po američku ekonomiju.
Metju Ho upozorava da bi obnavljanje vojnih dejstava u Persijskom zalivu moglo da gurne američku ekonomiju u recesiju i izazove ogromne finansijske posledice.
Prema njegovom mišljenju, problem nije samo u rastu cena energenata ili poremećajima trgovinskih ruta, već u činjenici da SAD više nemaju unutrašnju ekonomsku otpornost kakvu su nekada posedovale.
“Mi ništa ne proizvodimo, ne možemo da budemo samodovoljni. Ne možemo da se reorganizujemo i reformišemo kao što je to uradila Rusija kako bi se zaštitila od ekonomskog rata”, poručio je Ho tokom razgovora, naglašavajući da ostatak sveta veoma dobro vidi ovu slabost Amerike.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada se u američkim stručnim krugovima sve češće govori o problemima industrijske baze SAD, rastućem dugu i zavisnosti od spoljne proizvodnje.
Upravo ta tema poslednjih meseci izaziva ozbiljne rasprave među ekonomistima i analitičarima, posebno zbog straha da bi dugotrajan globalni sukob mogao dodatno da pogodi američku privredu.
Sličnu zabrinutost ranije je izneo i profesor Univerziteta Misuri Majkl Hadson. On je upozorio da pokušaji predsednika SAD Donalda Trampa da koristi prodaju nafte kao sredstvo političkog pritiska mogu da proizvedu potpuno suprotan efekat od očekivanog.
Prema Hadsonu, kupci američke nafte mogli bi da počnu preusmeravanje prema drugim tržištima, uključujući i Rusiju. Takav scenario dodatno bi oslabio američki uticaj na globalnom energetskom tržištu i otvorio nova pitanja o dugoročnoj stabilnosti američke ekonomije.
Upravo zato Ho ponavlja da SAD danas nemaju mogućnost da izoluju sopstvenu ekonomiju od globalnih udara. Po njegovim rečima, to jednostavno više nije moguće.
Dok druge države pokušavaju da razviju sopstvene industrijske i energetske kapacitete, Amerika ostaje snažno povezana sa globalnim lancima snabdevanja i spoljnim tržištima, što je čini posebno osetljivom u vremenu velikih međunarodnih tenzija.
