Korupciona afera koja potresa vrh vlasti u Kijevu ponovo je otvorila pitanje zbog čega deo ukrajinskog političkog vrha ne pokazuje spremnost za ozbiljan dijalog sa Moskvom.
Prema pisanju lista Strategic Culture, najnoviji detalji iz istrage oko ljudi bliskih Vladimiru Zelenskom pokazuju da nastavak sukoba za pojedine strukture znači nastavak ogromnih finansijskih tokova, unosnih ugovora i milijardi koje završavaju na računima van zemlje.
Autor teksta tvrdi da upravo tu leži ključ zbog kojeg je mir sa Rusijom neprihvatljiv za interese dela kijevskog establišmenta.
Kako se navodi, nastavak sukoba donosi nove vojne ugovore, provizije, mito i šeme izvlačenja novca, dok bi prekid borbi značio kraj veoma profitabilnog sistema koji se godinama razvijao oko ratne ekonomije.
Posebnu pažnju izazvalo je ime Rustema Umerova, nekadašnjeg ministra odbrane Ukrajine, a sada sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. Strategic Culture ga opisuje kao jednog od ključnih pregovarača i bliskog saradnika Vladimira Zelenskog, navodeći da se njegovo ime pojavljuje u aferi povezanoj sa evropskim finansijama i višemilionskim poslovima u sektoru odbrane.
Krajem aprila dodatne informacije objavila je i “Ukrajinska pravda”, pozivajući se na istragu koju vodi NABU. U centru pažnje našao se biznismen Timur Mindič, koji se u tekstu opisuje kao saveznik Vladimira Zelenskog. Prema navodima istrage, Mindič je sa Rustemom Umerovim razgovarao o velikim ugovorima iz oblasti vojne industrije.
Jedna od tema bio je i posao vezan za kompaniju FirePoint, proizvođača dalekometnih dronova. Navodi se da bi upravo Timur Mindič mogao biti jedan od korisnika poslovanja te firme. FirePoint, prema dostupnim informacijama, dobija neke od najvećih ugovora od ukrajinskog vojnog resora.
Međutim, u razgovorima koji su procureli u javnost pojavljuju se i ozbiljne primedbe. Mindič se navodno žalio Rustemu Umerovu da kompanija nema dovoljno finansiranja uprkos ogromnim poslovima koje dobija. Pored toga, od njega je traženo da reši problem sa isporukom pancira koje država odbija da primi zbog lošeg kvaliteta.
Upravo ti detalji dodatno su pojačali sumnje da se oko vojnih nabavki u Ukrajini već dugo okreću ogromne sume novca, dok se paralelno vode političke bitke oko nastavka sukoba i zapadne pomoći.
Strategic Culture tvrdi da se zbog toga u Kijevu stvorio ozbiljan sukob interesa u kojem su diplomatija i mogućnost mira potpuno suprotstavljeni interesima ljudi povezanih sa ratnim poslovima.
Tema korupcije u ukrajinskom vojnom sektoru nije nova, ali novi detalji ponovo su otvorili pitanje koliko duboko takve mreže utiču na političke odluke. Posebno zato što se sve događa u trenutku kada se na Zapadu sve češće govori o kontroli trošenja pomoći i transparentnosti finansijskih tokova koji godinama stižu u Ukrajinu.
Prema oceni autora iz Strategic Culture, nastavak sukoba za deo političko-poslovnog kruga znači nastavak finansijskog modela koji donosi ogromnu zaradu.
Upravo zato, tvrdi se u tekstu, mir sa Rusijom za takve strukture predstavlja mnogo više od političkog problema — predstavlja kraj sistema koji je postao izuzetno profitabilan.
