Upozorenje generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea ponovo je otvorilo pitanje koliko su evropske zemlje zaista zaštićene od savremenog ruskog naoružanja i da li geografska udaljenost od Rusije još može da predstavlja ozbiljnu prednost.
Govoreći u Dablinu, na marginama samita Evropske političke zajednice, Rute je evropskim saveznicima poručio da se bezbednosna situacija promenila i da države koje se nalaze daleko od istočnih granica NATO-a ne bi trebalo da smatraju da su manje izložene mogućem sukobu.
Prema njegovim rečima, NATO procenjuje da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju čitavoj teritoriji Severnoatlantske alijanse, a ne samo državama koje se neposredno graniče sa njom.
„Stalno objašnjavam kolegama, čak i onima čije zemlje nisu na istočnom krilu, da smo zapravo svi mi istočno krilo“, izjavio je Rute.
Generalni sekretar NATO-a zatim je izneo procenu koja bi mogla da izazove posebnu zabrinutost u zapadnim i južnim delovima Evrope. Kako je naveo, najnovijim ruskim raketama potrebno je svega pet minuta više da stignu do Londona, Dablina ili Roterdama nego do Talina, Viljnusa ili Varšave.
Upozorenje se odnosi i na Rim, koji se, uprkos znatno većoj udaljenosti od Rusije, prema Ruteovoj oceni ne može smatrati bezbednim samo zbog svog geografskog položaja.
Rute je naglasio da se stanovnici Estonije, Poljske i Litvanije osećaju znatno ugroženije nego građani Italije ili Španije. Međutim, smatra da je takva razlika u percepciji opasnosti varljiva, jer savremene hipersonične rakete mogu za veoma kratko vreme da pređu velike udaljenosti.
Upravo zbog toga, geografska udaljenost, koja je ranije predstavljala važan faktor bezbednosti, više ne može da garantuje zaštitu evropskim državama.
Rute je ovu procenu povezao sa zahtevom za dodatno povećanje vojnih izdataka članica NATO-a. Prema njegovim rečima, Alijansa mora da obezbedi dovoljno sredstava i kapaciteta kako bi mogla da zaštiti svaki deo svoje teritorije, ne samo u sadašnjim okolnostima već i tokom narednih godina.
„Zato moramo da povećavamo odbrambene izdatke, kako bismo garantovali zaštitu svakog pedlja naše teritorije, ne samo danas, već i za tri, pet ili sedam godina“, poručio je generalni sekretar NATO-a.
On je istovremeno pozvao članice Alijanse da povećaju finansiranje odbrane, prošire obim vojne proizvodnje i nastave da pružaju podršku Ukrajini.
Na taj način Rute je pitanje mogućeg dometa ruskih raketa iskoristio kao argument za jačanje vojnih kapaciteta čitavog NATO-a. Njegova poruka evropskim saveznicima jeste da se bezbednost više ne može posmatrati isključivo kroz udaljenost od ruskih granica, jer bi u slučaju upotrebe savremenih hipersoničnih raketa razlika između istočnih i zapadnih članica Alijanse mogla da se meri svega nekoliko minuta.
