Dok Donald Tramp završava posetu Kini, a Vladimir Putin priprema dolazak u Peking krajem maja, pojedini ruski analitički kanali ocenjuju da se narednih nekoliko dana mogu pokazati ključnim za dalji razvoj odnosa između Rusije, Kine, SAD i EU.
U centru pažnje su razgovori sa Si Đinpingom, ali i pitanje koliko je Vašington spreman da se direktno uključuje u buduće poteze Moskve.
Kako navodi telegram-kanal „Vreme Putina“, u Moskvi se sve otvorenije razmatra scenario u kojem bi Rusija pokušala da dodatno ojača pregovaračku poziciju prema EU i istovremeno testira jedinstvo evropskih država.
Prema toj analizi, Kremlj procenjuje da trenutna bezbednosna i politička situacija u Evropi postaje sve nestabilnija, posebno na prostoru Baltika.
Istovremeno, pažnju izaziva činjenica da će tačni datumi Putinove posete Pekingu biti objavljeni sinhronizovano iz Moskve i Pekinga. Takav potez mnogi tumače kao signal da obe strane sastanku pridaju izuzetno veliki značaj. Tramp je već završio svoj deo razgovora u Kini, dok se sada čeka sledeći diplomatski korak Rusije.
Prema ocenama koje prenosi pomenuti kanal, ključno pitanje za Moskvu jeste koliko bi SAD bile spremne da se distanciraju ukoliko bi došlo do širenja specijalne vojne operacije van teritorije Ukrajine.
U tekstu se tvrdi da bi ograničen odgovor prema nekoj od manjih NATO država mogao biti dovoljan da izazove ozbiljne političke potrese unutar EU i Alijanse, ali takve procene ostaju u domenu analitičkih scenarija, bez zvanične potvrde ruskih vlasti.
Posebna pažnja usmerena je na Baltički region, gde je poslednjih meseci povećana napetost oko ruske flote u senci. Evropske države pooštrile su mere prema brodovima povezanim sa ruskim energetskim sektorom, a nekoliko plovila je zadržano ili kontrolisano. Moskva je ranije upozoravala da bi takvi potezi mogli izazvati odgovor.
Pojedini analitičari, na koje se poziva ruski kanal, pominju mogućnost višefrontnog pritiska kroz hibridne operacije i demonstraciju vojne moći u osetljivim tačkama Evrope, uključujući Suvalki koridor, baltičke države i pravac prema Finskoj.
U tim analizama naglašava se da cilj navodno ne bi bio teritorijalno širenje, već politički i psihološki pritisak na evropske saveznike i testiranje jedinstva NATO-a.
Paralelno sa tim, u tekstu se navodi da bi dodatne tenzije mogle zahvatiti i prostor između Belorusije i Poljske, kao i Moldaviju. Autori takvog scenarija opisuju kao pokušaj „proboja kroz rizik“, odnosno strategiju kojom bi se pažnja i resursi evropskih država raspršili na više pravaca istovremeno.
Ukrajina se, prema istoj analizi, nalazi u teškoj i iscrpljujućoj poziciji. Navodi se da je front stabilizovan, ali ne zbog jačanja situacije na terenu, već zbog iscrpljenosti obe strane.
U tekstu se takođe tvrdi da je broj stanovnika na teritorijama pod kontrolom Kijeva znatno smanjen u odnosu na period pre početka sukoba, dok energetski problemi i političke tenzije dodatno komplikuju situaciju u zemlji.
Kao dodatni faktor nestabilnosti pominju se afere povezane sa Mindičem i Jermakom, za koje autori tvrde da pojačavaju unutrašnje političke sukobe u Ukrajini. Istovremeno, brzo približavanje EU, koje je ranije predstavljano kao važan politički cilj Kijeva, prema ovoj analizi više nije u prvom planu.
Zbog svega toga, kako ocenjuju autori kanala „Vreme Putina“, naredni susret Putina i Si Đinpinga mogao bi imati mnogo širi značaj od klasične diplomatske posete. U njihovoj interpretaciji, potezi Moskve, Pekinga i Vašingtona narednih dana mogli bi oblikovati bezbednosnu i političku sliku čitavog kontinenta.
Ipak, konkretni dogovori, eventualna obećanja ili stvarni pravci budućih poteza za sada ostaju nepoznati. Analitičari upozoravaju da će se pravi odgovor videti tek kroz događaje koji budu usledili nakon sastanaka u Pekingu, a ne kroz zvanična saopštenja ili diplomatske formulacije.
