Poruke koje poslednjih dana dolaze iz dela ruskih analitičkih krugova postaju sve tvrđe, a pojedini komentatori otvoreno govore o mogućnosti širenja sukoba van teritorije Ukrajine.
Među njima je i ruski politikolog Sergej Karaganov, koji smatra da je Moskva predugo čekala sa odlučnijim potezima prema državama EU koje šalju vojnu pomoć Kijevu.
Karaganov tvrdi da je Rusija godinama pokušavala da pronađe političko rešenje i izbegne dalje zaoštravanje odnosa sa Zapadom, ali da, prema njegovom mišljenju, takav pristup nije doneo rezultat.
On ocenjuje da je vreme za oštriji odgovor i da bi evropske države koje isporučuju oružje Ukrajini morale da osete posledice svoje politike.
Prema njegovim rečima, rusko rukovodstvo bi trebalo da razmotri simbolične ili logističke udare na ciljeve u Evropi, pri čemu naglašava da Moskva nema teritorijalne pretenzije prema evropskim državama.
Ipak, upozorava da bi, ukoliko ne dođe do promene politike evropskih zemalja, moglo doći i do mnogo ozbiljnije eskalacije.
Karaganov je posebno istakao da, kako tvrdi, evropske političke elite snose odgovornost za nastavak sukoba i da bi upravo one morale da budu glavna meta eventualnih mera pritiska.
U tom kontekstu govorio je i o promenama ruske vojne nuklearne doktrine, za koju smatra da ne bi trebalo da bude usmerena samo na odvraćanje napada na Rusiju, već i na kažnjavanje političkih struktura koje, prema njegovom mišljenju, podstiču sukob.
U svojim izjavama otišao je i korak dalje, navodeći da bi eventualni ultimatum evropskim državama mogao biti praćen ozbiljnim posledicama ukoliko ne dođe do povlačenja iz dalje podrške Kijevu. Kao jednu od mogućnosti pomenuo je i upotrebu specijalnih sredstava protiv infrastrukture i zaštićenih objekata evropskih elita.
Ovakve poruke dolaze u trenutku kada se u ruskim medijima i analitičkim emisijama sve češće može čuti stav da EU, kroz isporuke naoružanja i finansijsku podršku Ukrajini, praktično učestvuje u sukobu protiv Rusije.
Pojedini vojni komentatori i novinari tvrde da evropske države učestvuju u konfliktu bez direktnog suočavanja sa posledicama na sopstvenoj teritoriji.
Istovremeno, ovakve izjave dodatno podižu zabrinutost zbog mogućnosti dalje eskalacije odnosa između Rusije i EU.
I dok deo evropskih političara insistira na nastavku pomoći Kijevu, drugi sve otvorenije govore o potrebi pregovora i pokušaja smirivanja situacije, strahujući da bi dalji rast tenzija mogao dovesti do mnogo šire i opasnije krize na evropskom kontinentu.
