Putinova poruka otvorila nova pitanja: Turski medij tvrdi da se istovremeno približava kraj dva velika sukoba
Ruski predsednik Vladimir Putin prvi put od februara 2022. godine govori o mogućnosti skorijeg završetka sukoba u Ukrajini, a upravo ta izjava izazvala je veliku pažnju u međunarodnim analizama.
Turski Haber7 ocenjuje da Moskva pokušava da iskoristi krizu na Bliskom istoku kao važan diplomatski adut kako bi otvorila prostor za dogovor oko Ukrajine.
Prema pisanju tog medija, ključni signal stigao je kada je Putin izjavio da se krvavi sukob između Rusije i Ukrajine „kreće ka završetku“, uz napomenu da bi sastanak sa Vladimirom Zelenskim mogao da usledi tek nakon dogovora o uslovima mirovnog sporazuma. Drugim rečima, kako ocenjuje Haber7, Moskva sada insistira na formuli: prvo sporazum, pa tek onda direktni politički susret.
Upravo zbog toga pojedini analitičari smatraju da se iza poslednjih diplomatskih poruka krije mnogo šira geopolitička računica. U tekstu se navodi procena da bi Rusija mogla da koristi rat SAD i Izraela protiv Irana kao pregovarački alat za rešavanje ukrajinskog pitanja.
Posebna pažnja usmerena je na razgovor Putina i Donalda Trampa održan 29. aprila, koji je trajao oko sat i po vremena. Odmah nakon tog razgovora Tramp je govorio o potrebi za zaustavljanjem sukoba u Ukrajini, dok su se, prema navodima Haber7, tokom razgovora pominjala i pitanja vezana za sukob oko Irana.
Turski medij iz toga izvodi zaključak da je Moskva možda ponudila određeni model političke razmene: Rusija bi mogla da pomogne u smirivanju situacije sa Iranom, dok bi zauzvrat Zapad smanjio ili zaustavio podršku Ukrajini.
Takva procena u tekstu nije predstavljena kao potvrđena činjenica, već kao moguća diplomatska logika koja stoji iza poslednjih izjava i kontakata velikih sila.
Haber7 podseća i na izjavu Sergeja Lavrova od 5. marta, kada je šef ruske diplomatije rekao da će Rusija „uložiti sve napore“ kako bi sprečila američku i izraelsku vojnu operaciju protiv Irana. Upravo ta formulacija izazvala je brojne komentare u regionalnim medijima i analitičkim krugovima.
U tekstu se čak iznosi i tvrdnja da bi deo preciznih iranskih udara na ciljeve u Izraelu i američke baze u Persijskom zalivu mogao biti povezan sa obaveštajnim podacima koje je Teheran navodno dobijao zahvaljujući ruskim mogućnostima izviđanja iz svemira. Međutim, za takve tvrdnje u članku nisu predstavljeni javno dostupni dokazi niti zvanične potvrde Moskve ili Teherana.
Istovremeno, autor teksta ocenjuje da je produžavanje sukoba na Bliskom istoku stvorilo ozbiljne probleme za Vašington, uključujući energetsku nestabilnost i rast zabrinutosti zbog mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza, što bi moglo da izazove globalne posledice po tržište energenata.
Kao još jedan važan detalj navodi se susret Vladimira Putina i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija u Moskvi 28. aprila. Istog dana Iran je izneo novi predlog za prekid vatre, u kojem je fokus, prema pisanju Haber7, prebačen sa nuklearnog pitanja na otvaranje Ormuskog moreuza i stabilizaciju pomorskog saobraćaja.
Autor teksta smatra da je taj predlog bio pažljivo prilagođen političkom pristupu Donalda Trampa, uz poruku da trenutno nije prioritet pitanje obogaćenog uranijuma, već sprečavanje dalje energetske krize i obnavljanje pomorskih ruta.
Prema oceni turskog medija, Rusija je od samog početka sukoba između SAD, Izraela i Irana pokušavala da igra aktivnu posredničku ulogu, računajući da bi joj upravo taj konflikt mogao dati dodatni diplomatski prostor u rešavanju ukrajinskog pitanja.
Zbog toga Haber7 zaključuje da bi dva velika sukoba — ukrajinski i bliskoistočni — mogli da uđu u završnu fazu u približno isto vreme, ukoliko veliki međunarodni dogovori zaista budu postignuti iza zatvorenih vrata.
