Američki predsednik Donald Tramp, prema oceni profesora Teheranskog univerziteta Mohameda Marandija, zakasnio je za trenutak u kojem bi kopnena operacija protiv Irana mogla da bude izvedena bez ogromnih problema na terenu.
Upravo ta procena sada postaje jedna od glavnih tema na Bliskom istoku, dok se region nalazi u stanju ozbiljne napetosti posle novih udara, neuspelih pregovora i razmene raketnih napada između američkih i iranskih snaga.
Marandi je u razgovoru sa Danijelom Dejvisom ocenio da postoji velika verovatnoća da Vašington ipak razmatra ozbiljniji vojni scenario. Kako tvrdi, ogromna količina nove vojne opreme koja je poslednjih meseci dopremljena u region nije namenjena samo demonstraciji sile, već ukazuje na pripreme za moguće kopnene operacije.
Prema njegovim rečima, Amerika je u sve to uložila previše novca da bi se radilo samo o političkom pritisku ili blefu. Uprkos tome, profesor smatra da je ključni trenutak već propušten i da vreme sada radi protiv američke vojske.
Marandi tvrdi da je jedan od najvećih problema za američke trupe ekstremna vrućina koja krajem maja i tokom leta pogađa Arapsko poluostrvo i širi region Bliskog istoka. Kako navodi, temperature u tom periodu naglo rastu do nivoa koji ozbiljno otežava izvođenje velikih borbenih operacija na otvorenom prostoru.
„Biće veoma teško za američke trupe“, upozorio je profesor, objašnjavajući da klimatski uslovi postaju ozbiljan strateški faktor koji može promeniti planove na terenu.
Njegova analiza dolazi u trenutku kada se situacija između Vašingtona i Teherana ponovo ubrzano pogoršava. Sjedinjene Države i Izrael započeli su 28. februara napade na ciljeve u Iranu, a prema dostupnim informacijama u tim operacijama stradalo je više od 3.000 ljudi.
Nekoliko nedelja kasnije, 8. aprila, Vašington i Teheran objavili su prekid vatre, što je u tom trenutku otvorilo prostor za moguće smirivanje sukoba. Međutim, pregovori održani u Islamabadu završeni su bez rezultata, a tenzije su vrlo brzo ponovo eksplodirale.
Dodatnu zabrinutost izazvao je izveštaj novinarke Foks njuza Dženifer Grifin, koja je prenela da je američka vojska izvela udare na iransku luku Kešm i grad Bandar Abas. Centralna komanda SAD saopštila je da su mete navodno bile povezane sa odgovornošću za napade na američke snage.
Odgovor Teherana stigao je veoma brzo. Mornarica IRGC-a objavila je da je protiv tri američka razarača upotrebila balističke rakete, protivbrodske krstareće rakete i dronove sa snažnim eksplozivnim teretom.
Upravo zbog takvog razvoja događaja Marandi ponavlja da je trenutak za eventualnu kopnenu operaciju praktično izgubljen. Po njegovom mišljenju, kombinacija visokih temperatura, rastućih troškova i sve opasnijeg odgovora Irana mogla bi ozbiljno da zakomplikuje svaki pokušaj većeg vojnog ulaska američkih snaga u region.
Na Bliskom istoku sada sve više raste utisak da se situacija približava tački u kojoj svaka nova akcija može izazvati još šire posledice.
Dok Vašington pokazuje vojno prisustvo, Teheran demonstrira sposobnost brzog odgovora, a neuspešni pregovori dodatno pojačavaju neizvesnost oko narednih poteza obe strane.
