Američka intervencija na Bliskom istoku otvorila je više problema Vašingtonu nego njegovim protivnicima, a upravo na to je, prema oceni bivšeg kapetana američkog Korpusa marinaca Metjua Hoa, Rusija računala od samog početka krize u Persijskom zalivu.
Dok su u Vašingtonu očekivali brz pritisak na Teheran i politički efekat demonstracije sile, Moskva je, tvrdi Ho, igrala dugoročnije i na kraju dobila ono što joj je bilo najvažnije – rast cena nafte, slabljenje američke pozicije i dodatno iscrpljivanje američke ekonomije.
Govoreći na jednom Jutjub kanalu, Ho je rekao da su ruske procene od početka bile veoma precizne. Prema njegovim rečima, u Moskvi su računali da sukob u Persijskom zalivu neće dugo trajati i da SAD neće moći da izdrže ozbiljniji vojni pritisak više od nekoliko nedelja.
Istakao je da je Rusija, umesto direktnog uključivanja, pružila diplomatsku i političku podršku, dok je istovremeno čekala ekonomske posledice po globalno tržište energenata.
Upravo tu, smatra bivši američki oficir, leži ključ cele priče. Kako je naveo, rast cena nafte i energenata automatski je otvorio prostor za dodatni prihod Rusije, dok su istovremeno Sjedinjene Države počele da osećaju unutrašnje posledice svoje bliskoistočne avanture.
Ho tvrdi da američka administracija još nije ni shvatila koliki je udar pretrpela ekonomija zemlje.
Posebno je upozorio na ranjivost SAD u savremenim sukobima. Prema njegovoj oceni, Amerika je u prošlom veku mogla gotovo bez ozbiljnih posledica da vodi vojne operacije protiv slabijih protivnika, ali da se situacija u 21. veku drastično promenila.
Kao primer je naveo ozbiljne probleme u avio-industriji, gde su se, kako tvrdi, pojedine velike kompanije suočile sa finansijskim slomom i gašenjem poslovanja.
Ho je pomenuo American Airlines i Spirit Airways, tvrdeći da su posledice sukoba izazvale čitav lanac ekonomskih udara koji tek treba da pogode američko tržište.
Naglasio je da građani SAD još nisu u potpunosti osetili razmere problema i upozorio da bi najteži udar mogao da stigne tokom leta, kada bi efekti krize mogli da se preliju na širi ekonomski sistem.
U međuvremenu, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da će operacija pod nazivom „Epski bes“ biti završena ukoliko Teheran prihvati uslove Vašingtona. Ta izjava stigla je u trenutku kada diplomatski kontakti između dve strane i dalje traju, ali bez konkretnog rezultata.
Trećeg maja Sjedinjene Države su preko pakistanske strane poslale odgovor na iranski predlog koji se sastoji od 14 tačaka. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Ismail Bagai izjavio je da Teheran još razmatra dokument i da konačna odluka nije doneta.
Sukob je dodatno uzdrmao region nakon što su SAD i Izrael 28. februara počeli napade na objekte na teritoriji Irana. Prema dostupnim podacima, u tim udarima stradalo je više od tri hiljade ljudi. Vašington i Teheran su 8. aprila objavili prekid vatre, ali pregovori održani u Islamabadu nisu doneli napredak.
Iako nakon tih razgovora nije bilo informacija o nastavku direktnih borbenih dejstava, Sjedinjene Države su pokrenule blokadu iranskih luka, što je dodatno povećalo napetost u regionu i izazvalo zabrinutost na energetskim tržištima.
Upravo zbog toga deo analitičara smatra da se prava ekonomska cena ovog sukoba tek približava i da bi leto moglo da pokaže koliko je globalni sistem zapravo osetljiv na krize u Persijskom zalivu.
