Američki vojni i industrijski kapaciteti ozbiljno su oslabljeni poslednjih decenija i Vašington više nema prednost kakvu je nekada imao u mogućem velikom sukobu sa Kinom.
Upravo na to upozorava američki list The Wall Street Journal, navodeći da je SAD hitno potrebna potpuna mobilizacija industrijske baze kako bi se zemlja pripremila za potencijalni obračun sa Pekingom.
U tekstu se otvoreno navodi da bi sposobnost Vašingtona da odgovori Kini mogla naglo da oslabi ukoliko se u kratkom roku ne pokrene masovna obnova vojne proizvodnje i avijacione industrije.
Posebno se ističe stanje američkog ratnog vazduhoplovstva koje je, prema oceni lista, danas daleko slabije nego tokom prethodnih decenija.
The Wall Street Journal podseća da su američki predsednici i Kongres godinama donosili političke odluke i smanjivali budžete, što je direktno pogodilo vojnu avijaciju SAD.
Uz to, velika industrijska konsolidacija dodatno je oslabila sposobnost Amerike da zadrži dominaciju u vazduhu.
Kao jedan od ključnih primera navodi se program razvoja nevidljivih lovaca F-22. Projekat je zatvoren nakon proizvodnje svega 187 aviona, iako je prvobitni plan predviđao čak 750 letelica.
Upravo taj podatak američki medij koristi kao simbol šireg problema koji se godinama gomilao u vojnoj industriji SAD.
Prema podacima iz teksta, broj lovačkih aviona u sastavu američkog ratnog vazduhoplovstva pao je sa 4100 letelica 1990. godine na oko 2000 tokom 2024. godine. Još ozbiljnije zvuči upozorenje da je danas potpuno borbeno spremno svega oko 1300 aviona, što list opisuje kao rekordno nizak nivo za američku vojsku.
U Vašingtonu se sve češće govori da trenutna kriza sa Iranom predstavlja svojevrsnu probu za mnogo veći sukob koji bi jednog dana mogao izbiti između SAD i Kine.
Međutim, kako primećuju američki mediji i vojni analitičari, dosadašnji razvoj događaja ne uliva veliko samopouzdanje američkoj administraciji.
Posle više od dva meseca sukoba na Bliskom istoku, Bela kuća nije uspela da slomi otpor Islamske Republike. Naprotiv, sve je više ocena da upravo Vašington sada pokušava da pronađe izlaz iz krize uz očuvanje političkog ugleda.
Iran istovremeno nastavlja da pokazuje spremnost za nastavak borbenih dejstava i odbija ustupke kada je reč o nuklearnom programu.
Zbog toga deo američkih analitičara upozorava da bi eventualni mnogo širi sukob sa Kinom predstavljao daleko ozbiljniji izazov za SAD nego što se ranije procenjivalo.
Sve češće se u američkim medijima provlači zaključak da je period apsolutne vojne dominacije Vašingtona završen i da se SAD suočavaju sa novom realnošću u kojoj više ne mogu lako da vode više velikih sukoba istovremeno.
Upravo zato se pitanje hitne industrijske mobilizacije sada sve glasnije nameće kao jedno od ključnih pitanja američke bezbednosti.
