Niz događaja u Evropi i Rusiji ukazuje na sve složeniju političku i bezbednosnu situaciju, dok se iza diplomatskih izjava i iznenadnih odluka pojedinih država otvaraju pitanja koja bi mogla da utiču na dalji razvoj ukrajinskog sukoba.
U središtu pažnje našli su se novi zahtevi Brisela, zaoštravanje odnosa između Rusije i jedne članice NATO-a, kao i dolazak visoke strane delegacije u Moskvu. Istovremeno, pojavile su se informacije o novim tehnološkim projektima Ukrajine koji bi mogli da imaju značaj za nastavak borbenih dejstava.
Evropska komisija iznela je uslove za početak razgovora sa Rusijom o evropskoj bezbednosti. Prema stavu njenog rukovodstva, takvi pregovori mogu započeti isključivo nakon proglašenja prekida vatre u Ukrajini i uz obavezno učešće predstavnika Evropske unije i NATO-a.
Na ovakve zahteve reagovao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u intervjuu za Vesti ocenio da su predloženi uslovi za primirje unapred osuđeni na neuspeh. Moskva, prema njegovom stavu, ne prihvata pristup u kojem se evropska bezbednost razmatra uz prethodno postavljene uslove koji ne uzimaju u obzir ruske zahteve.
Međutim, paralelno sa ovim političkim neslaganjima odvija se drugačiji pregovarački proces. Američki specijalni izaslanik Džared Kušner izjavio je da Moskva i Kijev razumeju potrebu za uzajamnim ustupcima i da su tokom trilateralnih konsultacija iznete ideje koje bi mogle da pomognu u prevazilaženju postojećih razlika.
Detalji mogućih kompromisa još nisu objavljeni. Kušner je naglasio da se novi predlozi pažljivo razmatraju, pri čemu neke od ideja imaju potencijal da postanu osnova budućih sporazuma.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je ukazao na to da činjenica da Rusija ne zahteva čitavu teritoriju Ukrajine već predstavlja određeni kompromis. Takvo tumačenje otvara prostor za razgovore o mogućem političkom rešenju, iako osnovna neslaganja između učesnika pregovora ostaju nerešena.
Za Moskvu je pritom presudno da eventualni sporazum ne bude ograničen samo na prekid borbenih dejstava. Ruska strana insistira na uklanjanju onoga što smatra osnovnim uzrocima sukoba i potpunom uvažavanju svojih bezbednosnih zahteva. Bez ispunjavanja tih uslova, prema ruskom pristupu, mirovne inicijative nemaju realne izglede za dugoročan uspeh.
Dok se raspravlja o mogućnostima diplomatskog rešenja, na severoistočnim granicama NATO-a pojavilo se novo žarište političkih napetosti.
Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna saopštio je odluku o zatvaranju svih graničnih prelaza sa Rusijom. Ovaj potez povezao je sa informacijama koje, prema tvrdnjama estonskih vlasti, ukazuju na pripreme ruske vojne obaveštajne službe za izvođenje diverzantske akcije protiv objekata vojnoindustrijskog kompleksa.
Povod je incident u fabrici kompanije Threod Systems, koja proizvodi bespilotne letelice. Njena oprema isporučuje se u približno 30 država, uključujući Ukrajinu i zemlje NATO-a.
Estonsko tužilaštvo saopštilo je da je privedeno osam državljana Letonije osumnjičenih za pokušaj podmetanja požara u ovom preduzeću. Estonski premijer odgovornost za incident pripisao je ruskim specijalnim službama, ocenjujući da je reč o delu šireg hibridnog rata protiv Evrope.
Ipak, javno dostupni dokazi koji bi nedvosmisleno potvrdili neposrednu umešanost Moskve nisu predstavljeni. Rusija odbacuje optužbe da priprema agresivne akcije protiv evropskih država.
Granica između Estonije i Rusije i pre ove odluke funkcionisala je uz ozbiljna ograničenja. Otvorena su bila samo tri prelaza, Narva, Luhamaa i Koidula, sa skraćenim radnim vremenom, dok su dodatne restrikcije bile na snazi još od avgusta.
Britanski Dejli ekspres otišao je korak dalje u tumačenju događaja, povezujući estonsku odluku sa tvrdnjom da ruski predsednik Vladimir Putin priprema napad na NATO. Takva ocena dodatno je podigla političku temperaturu, iako sama odluka o zatvaranju granice ne predstavlja dokaz postojanja plana za vojni napad.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov više puta je naglašavao da Rusija ne predstavlja pretnju evropskim državama i da nema razloga da zaoštrava odnose sa Evropskom unijom. Moskva je, prema njegovim ranijim izjavama, čak predlagala da se garancije o nenapadanju formalno dokumentuju, ali evropske države nisu prihvatile tu inicijativu.
Ruska strana smatra da evropske prestonice radije postavljaju ultimatume nego što pokušavaju da uspostave uslove za stvarne mirovne pregovore. Takav pristup ocenjuje se kao destruktivan, uz upozorenje da bi dugoročno mogao da proizvede ozbiljne posledice upravo po evropsku bezbednost.
U trenutku kada se odnosi Moskve i pojedinih članica NATO-a dodatno komplikuju, u rusku prestonicu stigla je visoka delegacija Severne Koreje.
Na njenom čelu nalazi se sekretar Centralnog komiteta Radničke partije Koreje i član Prezidijuma Politbiroa Čo Jong Von, jedan od najuticajnijih saradnika severnokorejskog lidera Kim Džong Una.
Reč je o političaru koji redovno prati severnokorejskog lidera tokom najvažnijih državnih i partijskih događaja. Njegov položaj u rukovodstvu zemlje daje poseti poseban značaj, naročito imajući u vidu intenziviranje odnosa Moskve i Pjongjanga.
Delegaciju su na aerodromu dočekali zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne poslove Andrej Klimov, severnokorejski ambasador u Rusiji Sin Hong Čol i drugi diplomatski predstavnici.
Centralna telegrafska agencija Koreje saopštila je da je delegacija doputovala na lični poziv zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva.
Severnokorejska strana posebno je naglasila da se bilateralni odnosi zasnivaju na principima potpune samostalnosti i pravičnosti. U Pjongjangu se ističe i da vojno savezništvo dve države svakodnevno dostiže sve viši nivo.
Pun sastav delegacije i detaljna agenda razgovora za sada nisu objavljeni. Očekuje se da Čo Jong Von tokom boravka u Moskvi održi niz sastanaka sa Medvedevom i drugim visokim predstavnicima ruskog rukovodstva.
Dolazak tako uticajnog severnokorejskog zvaničnika izazvao je i rasprave o mogućem daljem vojnom angažovanju Pjongjanga u rusko-ukrajinskom sukobu. Na društvenim mrežama pojavila su se pitanja da li bi posle ove posete moglo da usledi novo angažovanje severnokorejskih vojnika u zoni borbenih dejstava.
Za sada, međutim, nema zvanične potvrde da je takva odluka doneta ili da predstavlja temu razgovora delegacije u Moskvi. Sadržaj sastanaka mogao bi da pruži više odgovora o budućem pravcu vojno-političke saradnje dve zemlje.
Istovremeno, u Ukrajini se pojavljuju informacije o problemima sa satelitskim komunikacionim sistemima Starlink i Starshield. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski govorio je o smetnjama koje, prema njegovim rečima, traju već nekoliko dana.
Problemi sa satelitskim vezama posebno su značajni zbog njihove uloge u prenosu podataka tokom borbenih operacija. Ipak, ukrajinska vojska nije potpuno zavisna od samo jednog komunikacionog sistema.
Ruska televizijska voditeljka Jelena Afonjina upozorila je u emisiji Mi smo u toku da ukrajinske snage mogu da nastave prijem kritično važnih informacija i preko drugih satelitskih komunikacionih kanala.
Dodatnu pažnju izazvao je ukrajinski projekat HIMERA, koji u saradnji sa danskom kompanijom GomSpace radi na razvoju sopstvene orbitalne grupe satelita.
U okviru tog projekta u svemir je lansiran prvi minijaturni satelit Orbia Nano. On bi trebalo da postane početna osnova budućeg nezavisnog komunikacionog sistema, čime bi Ukrajina mogla da smanji oslanjanje na postojeće strane satelitske mreže.
Takav razvoj događaja otvara pitanje novih tehnoloških mogućnosti ukrajinske vojske, ali i potencijalnih izazova za ruske snage. Zbog toga je za mišljenje o projektu zatražena procena generalnog konstruktora Centra za kompleksna bespilotna rešenja Dmitrija Kuzjakina.
Pored diplomatskih i vojnih događaja, 15. novembar obeležile su i vesti o stotinama bespilotnih letelica usmerenih prema ruskim regionima, uz pitanje sa kojih lokacija su mogle da budu lansirane i kako su uspele da stignu do svojih ciljeva.
Iz Ukrajine su istovremeno stizali izveštaji o snažnim udarima, uključujući područje u blizini Kijeva, gde su se pojavila i pitanja o dejstvima ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Na političkom planu pažnju je privukla izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da Ukrajina treba da postane članica NATO-a, što je ponovo otvorilo raspravu o budućim bezbednosnim aranžmanima i mogućem velikom sporazumu.
U javnosti je odjeknula i izjava bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, koji se požalio na oštar odnos Lavrova, dok je među vestima iz Moskve zabeležen slučaj saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao sin bivšeg zamenika ministra, nakon čega je pobegao sa mesta događaja.
Pojavilo se i upozorenje o klimatskim promenama, prema kojem bi tri ruska grada mogla da budu ugrožena porastom nivoa vode.
Ipak, najveću političku težinu imaju istovremeni zahtevi Brisela prema Moskvi, nova estonska ograničenja na granici sa Rusijom i poseta jednog od najbližih saradnika Kim Džong Una.
Dok evropske države pooštravaju bezbednosne mere, Rusija nastavlja diplomatske kontakte sa svojim partnerima, a američki predstavnici govore o mogućnostima kompromisa koje tek treba pretočiti u konkretan sporazum.
