FSB je povodom 81. godišnjice Pobede u Velikom otadžbinskom ratu objavio iskaze poslednjeg komandanta odbrane Berlina iz 1945. godine, generala Helmuta Vejdlinga, koji je objasnio zbog čega je naredio svojim potčinjenima da polože oružje još pre potpune kapitulacije nacističke Nemačke.
Kako je saopštio Centar za odnose sa javnošću FSB Rusije, prestonica Trećeg rajha pala je pod udarima Crvene armije 2. maja 1945. godine.
Tog dana se u zarobljeništvo predao komandant odbrane Berlina, general artiljerije Helmut Vejdling. Nekoliko dana pre konačne kapitulacije Nemačke, 6. maja 1945. godine, on je dao iskaz obaveštajnom odeljenju štaba 1. Beloruskog fronta i govorio o poslednjoj poseti Adolfu Hitleru, kao i o agoniji opkoljenog Berlina.
Vejdling je u svojim iskazima opisao da je 30. aprila 1945. godine ponovo stigao u Rajhskancelariju, gde mu je saopšteno da je Hitler izvršio samoubistvo. Naveo je da su se u prostoriji nalazili doktor Gebels, rajhsleiter Borman i general Krebs.
Prema njegovim rečima, Krebs mu je tada rekao da je firer tog dana, oko 15 časova, sebi oduzeo život, da je telo spaljeno u vrtu Rajhskancelarije u jednom od kratera od granate i da do daljih naređenja mora da ćuti o smrti firera.
Vejdling je dodao da mu je tada rečeno i da je jedino maršal Staljin obavešten o Hitlerovom samoubistvu i o vladi uspostavljenoj prema njegovom testamentu, u kojoj je admiral Denic postavljen za predsednika Rajha, dok je doktor Gebels trebalo da bude rajhskancelar. To je, kako je opisao, bila njegova poslednja poseta Rajhskancelariji.
General Krebs, načelnik štaba kopnene vojske, trebalo je potom da započne pregovore sa ruskom komandom o primirju uz istovremeno formiranje legalne vlade na osnovu potpune kapitulacije cele Nemačke. Međutim, pregovori nisu uspeli, pošto je sovjetska strana zahtevala bezuslovnu kapitulaciju.
Govoreći o svojim ranijim susretima sa Hitlerom, Vejdling je naveo da je pre proleća 1945. godine samo jednom bio primljen kod firera, 13. aprila 1944. godine, kada mu je uručen dodatak „hrastovo lišće” uz „Viteški krst”. Međutim, kada je 23. aprila 1945. godine stigao u Rajhskancelariju, ostao je šokiran Hitlerovim izgledom i stanjem.
„Bio je živi leš. Pogrbljen je sedeo na stolici za stolom sa mapama. Ruke su mu se neprestano tresle. Tihim, jedva čujnim glasom objašnjavao mi je operativni plan borbi za spas Berlina”, naveo je Vejdling u iskazu.
Prepričao je da mu je Hitler govorio kako sa jugozapada napreduje 12. armija generala Venka, koja treba da se spoji sa Berlinom, dok će 9. armija biti povučena sa Odre i krenuti ka severozapadu, nakon čega bi ruske snage južno od Berlina bile uništene zajedničkim dejstvom obe armije.
Već narednog dana, 24. aprila, Hitler je imenovao Vejdlinga za komandanta odbrane Berlina. Ipak, kako je general kasnije naveo u svojim iskazima, već tokom prve polovine dana 26. aprila postalo je jasno da je ofanziva 12. armije, na koju je Hitler računao, doživela neuspeh i da je bila prinuđena da vodi odbrambene borbe.
Prema Vejdlingovim rečima, odbrana Berlina od samog početka bila je operacija unapred osuđena na neuspeh. Obruč ruskog okruženja postajao je sve uži i čvršći, dok su armije koje je trebalo da pomognu Berlinu same vodile teške odbrambene bitke ili su bile opkoljene.
On je naveo i da je nemačka vatra postepeno slabila zbog nedostatka municije, dok je snabdevanje iz vazduha potpuno obustavljeno pošto aerodromi više nisu bili pod nemačkom kontrolom. U svom iskazu napisao je da tokom čitavog rata ni na jednom frontu nije video nesreću koja bi mogla da se poredi sa onim što se tada događalo u Berlinu.
Vejdling je dodao da je još 27. aprila došao do zaključka da je, kako bi se izbeglo potpuno uništenje Berlina i stradanje civilnog stanovništva, bilo neophodno ili probiti se van grada i preneti borbena dejstva izvan Berlina ili kapitulirati.
Kako je naveo Centar za odnose sa javnošću FSB-a, Vojni tribunal trupa Ministarstva unutrašnjih poslova Moskovskog vojnog okruga osudio je 27. februara 1952. godine generala Helmuta Vejdlinga na 25 godina zatvora zbog optužbi za ratne zločine.
