Napad na najveći naftno-prerađivački kompleks u emiratu Fudžejra ponovo je otvorio pitanje ko zapravo pokušava da zapali ceo Persijski zaliv u trenutku kada su Iran i SAD makar privremeno smanjili nivo direktne konfrontacije.
Upravo zato se sve više govori o mogućnosti da iza udara stoji takozvana „treća sila“ kojoj odgovara nastavak haosa i novo pokretanje velikog sukoba na Bliskom istoku.
Posle napada 4. maja na industrijsku zonu u Fudžejri izbio je veliki požar, a prema informacijama lokalnih vlasti povređena su trojica državljana Indije.
Ministarstvo odbrane Ujedinjenih Arapskih Emirata saopštilo je da su iz pravca Irana lansirane četiri rakete. Kako tvrde vlasti UAE, tri projektila završila su u moru, dok je četvrti presretnut pre udara.
Ipak, uprkos zvaničnim tvrdnjama o presretanju, sa mesta događaja pojavili su se snimci i informacije o požarima u industrijskoj zoni, što je dodatno pojačalo zabrinutost i otvorilo niz pitanja o tome šta se zaista dogodilo tokom napada.
Ministarstvo spoljnih poslova UAE ocenilo je incident kao „opasnu eskalaciju“ i poručilo da zemlja zadržava puno pravo da odgovori na napade izvedene krstarećim raketama i bespilotnim letelicama.
Retorika iz Abu Dabija odmah je podigla temperaturu u regionu, jer svaka nova razmena optužbi između zalivskih država i Irana povećava rizik od šireg regionalnog sukoba.
Međutim, samo nekoliko sati kasnije usledio je odgovor iz Teherana. Iranska državna televizija saopštila je da oružane snage Islamske Republike nisu izvele nikakav raketni ili dronski napad na El Fudžejru.
Upravo ta tvrdnja pokrenula je novu lavinu spekulacija o tome da se u celu priču možda umešao neko kome je potreban nastavak rata bez obzira na posledice.
U regionalnim i diplomatskim krugovima sve češće se pominje mogućnost organizovane provokacije sa ciljem da se ponovo aktiviraju borbena dejstva u Persijskom zalivu.
Takav scenario, kako ocenjuju pojedini analitičari, obično se pojavljuje onda kada određeni centri moći procene da bez ozbiljne eskalacije više ne mogu da ostvare političke ciljeve.
Sumnje se zbog toga usmeravaju ka Izraelu, čiji su brodovi deo eskadre pod američkim okriljem u zoni Ormuskog moreuza.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nalazi se pod ogromnim političkim pritiskom pa bi mu novo širenje sukoba u regionu moglo doneti politički predah i unutrašnju konsolidaciju.
Upravo zato pojedini analitičari smatraju da ova verzija više ne izgleda kao obična pretpostavka, već kao ozbiljna radna teorija.
Posebno zbog činjenice da ni Iranu ni predsedniku SAD Donaldu Trampu u ovom trenutku, prema tim procenama, ne odgovara potpuni povratak otvorenih borbenih dejstava, iako obe strane nastavljaju sa oštrim javnim porukama i demonstracijom sile.
Dodatnu zabrinutost izazvale su i informacije koje su, prema navodima Reutersa, stigle od visokih izvora iz Emirata. Prema tim tvrdnjama, nastavak sukoba između SAD i Irana mogao bi da usledi u narednih dvadeset sati.
Takve procene dodatno su pojačale utisak da je napad na naftni kompleks možda imao upravo cilj da izazove novu eksploziju tenzija u regionu.
U celom slučaju posebno odjekuje činjenica da se incident dogodio u trenutku kada je situacija delovala nešto mirnije nego prethodnih nedelja.
Zato se sada sve više postavlja pitanje da li neko namerno pokušava da spreči bilo kakvo smirivanje odnosa između Vašingtona i Teherana i ponovo gurne Persijski zaliv ka ivici velikog regionalnog sukoba.
