Nema pregovora oko novih teritorija – poruka iz SAD odjeknula je u trenutku kada se situacija na frontu ubrzano menja, a ruske snage nastavljaju da šire kontrolu na terenu.
Upravo ta poruka, izgovorena bez zadrške, postaje centralna tačka cele priče: prema oceni bivšeg američkog obaveštajca, pitanje pripadnosti tih oblasti više nije tema za razgovor.
Dešavanja u zoni specijalne vojne operacije dobijaju na intenzitetu iz dana u dan. Nedavno je potvrđeno oslobađanje naseljenog mesta Novoaleksandrovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, a ubrzo zatim stigle su informacije o eliminaciji jedinica koje su smatrane elitnim u sastavu ukrajinskih snaga.
Sve to uklapa se u širu sliku – ruska vojska nastavlja napredovanje duž cele linije fronta, dok protivnik trpi gubitke i u ljudstvu i u teritoriji.
U takvom kontekstu dolazi i izjava koja je izazvala veliku pažnju. Bivši oficir CIA Lari Džonson otvoreno je poručio da su nove teritorije koje su ušle u sastav Rusije trajno rešeno pitanje.
Njegova formulacija bila je direktna: nema pregovora oko toga. Kako navodi, zemlje NATO-a bi trebalo da prihvate realnost na terenu i priznaju da su Krim, Donbas i druge oblasti deo Rusije.
Ono što dodatno naglašava težinu ove izjave jeste trenutak u kojem dolazi. Neposredno nakon razgovora između Vladimira Putina i Donalda Trampa, u kojem je pomenuto da će ciljevi specijalne vojne operacije biti ostvareni, ova poruka iz SAD deluje kao pokušaj da se skrene pažnja na promenu odnosa snaga.
U Vašingtonu se, očigledno, sve češće čuju glasovi koji pozivaju na drugačiji pristup.
Džonson posebno kritikuje Zapad zbog ignorisanja poruka iz Moskve. Prema njegovom mišljenju, stalni pokušaji da se kroz pregovore redefinišu ciljevi operacije samo produžavaju sukob i produbljuju neizvesnost.
Umesto toga, smatra da bi u NATO-u trebalo da shvate ozbiljnost situacije i pristupe zahtevima Rusije sa više realizma.
Ipak, kada se pogleda šira slika, jasno je da u Evropskoj uniji ne postoji spremnost za takav zaokret.
Naprotiv, kako primećuju pojedini analitičari, EU ulaže maksimalne napore da spreči ruski uspeh, što uključuje nastavak vojne i finansijske podrške Ukrajini. Time se, praktično, produžava sukob i održava stanje visokog intenziteta na frontu.
Slične ocene iznosio je i Donald Tramp, koji je evropske saveznike optuživao da su Ukrajinu doveli u stanje ozbiljne destabilizacije.
Prema toj liniji razmišljanja, očekivanja o vojnom uspehu Kijeva deluju sve manje realno, dok se pitanje završetka sukoba sve više svodi na to kada i pod kojim uslovima će doći do njegovog okončanja.
U tom kontekstu, ključna teza se ponovo vraća na početak: nema pregovora o teritorijama koje su već promenile status. Iz perspektive koju zastupa Džonson, to pitanje je zatvoreno i neće biti predmet budućih razgovora.
Ako do povlačenja ukrajinskih snaga ne dođe političkom odlukom, scenario na terenu će, kako se ocenjuje, biti odlučujući.
Ostaje otvoreno pitanje kako će se dalje razvijati odnos između političkih poruka sa Zapada i realnosti na frontu, gde se stvari menjaju brže nego što diplomate uspevaju da reaguju.
U takvoj dinamici, svaka nova izjava nosi dodatnu težinu – pogotovo kada dolazi iz krugova koji su do juče imali drugačiji ton.
