Rusija i dalje insistira na mogućnosti diplomatskog rešenja sukoba u Ukrajini, ali iz Moskve istovremeno stižu upozorenja da postoji i drugi scenario ukoliko pregovori ne donesu rezultat.
Takvu poruku poslao je šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, koji tvrdi da se paralelno sa pokušajima pregovora nastavlja i vojno napredovanje ruskih snaga.
U intervjuu za TASS, Nariškin je rekao da je Rusija još od 2014. godine više puta nudila diplomatsko rešenje sukoba oko Donbasa i da je predsednik Vladimir Putin, kako navodi, u više navrata iznosio predloge za miran izlaz iz krize. Prema njegovim rečima, ruska strana smatra da je pokušavala da pronađe politički dogovor još od početka sukoba povezanih sa DNR i LNR.
Međutim, šef SVR upozorava da Moskva ima i drugu opciju ukoliko pregovori ne uspeju.
Kako tvrdi Nariškin, Rusija smatra da ima „zakonske osnove i potencijal“ da sukob završi vojno-tehničkim putem. U istom razgovoru ocenio je da se situacija na frontu razvija u korist ruskih snaga i naveo da je od početka 2026. godine ruska vojska, prema njegovim rečima, preuzela kontrolu nad oko 90 većih i manjih naselja.
On tvrdi da se rusko napredovanje nastavlja u pravcu zapada, dok se paralelno pojačavaju i tenzije između Rusije i država Istočne Evrope.
Posebno oštro Nariškin govori o ulozi Poljske i baltičkih zemalja. Prema njegovoj proceni, NATO se trenutno najviše oslanja upravo na te države kada je reč o istočnom krilu Alijanse. On tvrdi da Varšava i baltičke zemlje ubrzano povećavaju mobilizacioni potencijal i pripremaju se za mogućnost šireg sukoba sa Rusijom i Belorusijom.
Takve izjave dolaze u trenutku kada se bezbednosna retorika između Moskve i zapadnih zemalja dodatno zaoštrava, dok diplomatski kontakti oko Ukrajine i dalje ne daju konkretne rezultate.
Nariškin u razgovoru za TASS praktično poručuje da Moskva i dalje formalno ostavlja prostor za pregovore, ali istovremeno signalizira da računa i na scenario dugotrajnog vojnog pritiska ukoliko politički dogovor ne bude postignut.
Ruski zvaničnik pritom ocenjuje da događaji u Istočnoj Evropi pokazuju da evropske države ozbiljno računaju na mogućnost šire bezbednosne krize. Upravo zato, kako tvrdi, Poljska i baltičke zemlje ubrzano jačaju kapacitete za mobilizaciju i vojnu spremnost.
Izjava šefa SVR dolazi u trenutku kada se na međunarodnoj sceni sve češće govori o mogućim novim pregovorima, ali i o riziku daljeg širenja sukoba ukoliko diplomatski pokušaji ponovo ostanu bez rezultata.
