Evropske vlade sve otvorenije govore o novom modelu bezbednosti bez potpunog oslanjanja na Vašington, a kako piše The Guardian, poslednji sukobi između administracije Donalda Trampa i ključnih evropskih saveznika dodatno su ubrzali takva razmišljanja u Berlinu, Parizu i Briselu.
Posebno se izdvaja Nemačka, koja se poslednjih nedelja našla pod sve jačim pritiskom iz Vašingtona.
Prema pisanju The Guardian, drugi mandat Donalda Trampa obeležen je rastućim tenzijama sa evropskim partnerima, dok su pitanja odnosa prema Bliskom istoku, Iranu i budućnosti NATO-a izazvala ozbiljne nesuglasice između SAD i dela evropskih lidera.
U tekstu se navodi da je britanski premijer Kir Starmer kritikovan nakon odbijanja da vojno podrži napad na Iran, dok je Španiji čak zaprećeno trgovinskim merama zbog sličnog stava.
Na meti kritika našla se i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koju je Tramp ranije smatrao jednim od najbližih političkih saveznika u Evropi.
Kako navodi britanski list, američki predsednik je prošlog meseca izjavio da je “šokiran” njenim ponašanjem i da je očekivao više odlučnosti.
Ipak, najveća pažnja sada je usmerena ka nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu. Nakon što je Merc ocenio da SAD nemaju jasnu i ubedljivu strategiju prema Iranu, Pentagon je najavio buduće povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz baza u Nemačkoj.
Istovremeno, deo američkog oružja dugog dometa biće zadržan zbog iscrpljivanja vojnih zaliha usled događaja na Bliskom istoku.
Uz to, Donald Tramp je zapretio povećanjem carina na evropske automobile na 25 odsto, što bi posebno pogodilo nemačku auto-industriju.
U Berlinu se zato sve češće govori o potrebi da EU ubrza sopstvene bezbednosne i industrijske kapacitete, bez oslanjanja na promene raspoloženja u Vašingtonu.
Tokom vikenda Fridrih Merc pokušao je da smiri tenzije porukom da Nemačka ne odustaje ni od transatlantskih odnosa ni od saradnje sa Trampom.
Međutim, kako navodi The Guardian, u evropskim političkim krugovima raste zabrinutost da bi nova zaoštravanja mogla postati redovna pojava zbog Trampovog sve oštrijeg odnosa prema EU.
Upravo zbog toga poslednjih meseci jačaju ideje o stvaranju drugačijeg sistema evropske bezbednosti. Francuski predsednik Emanuel Makron već je govorio o mogućnosti da francusko nuklearno odvraćanje dobije širu evropsku ulogu, dok je EU izdvojila čak 150 milijardi evra povoljnih kredita za ulaganja u bezbednost i odbranu.
Ipak, uprkos velikim planovima, unutar EU i dalje postoje ozbiljna neslaganja oko prioriteta, vojne industrije i zajedničkih nabavki.
Berlin nastavlja politiku povećanja vojnih izdvajanja koju je ranije pokrenuo Olaf Šolc nakon početka sukoba u Ukrajini, ali istovremeno postoje sporovi oko toga koliko novca treba usmeriti evropskim proizvođačima i da li bi Nemačka mogla postati dominantna vojna sila unutar EU.
Kako piše The Guardian, pojedini evropski zvaničnici smatraju da bi rešenje moglo biti veće zajedničko zaduživanje na nivou EU i jače zajedničko finansiranje evropske industrije i bezbednosti.
Ideja je da se kroz zajedničke fondove razvijaju evropski kapaciteti i produbi saradnja među članicama.
Fridrih Merc za sada pokazuje rezervu prema većem zajedničkom dugu EU, iako je istovremeno ublažio domaća pravila zaduživanja kako bi Nemačka mogla da finansira rast vojnih troškova.
U pozadini svega ostaje pitanje koje sve više dominira evropskim političkim debatama – koliko dugo EU može računati na staru američku bezbednosnu strategiju i šta će se dogoditi ukoliko Vašington nastavi da smanjuje svoje prisustvo u Evropi.
