Kristijan Šmit odlazi sa funkcije visokog predstavnika za BiH, a njegova odluka dolazi u trenutku kada se u diplomatskim krugovima sve glasnije govori o ozbiljnoj političkoj krizi i pritiscima koji su poslednjih meseci dolazili iz Vašingtona.
Nemački diplomata je za nemački dnevni list Frankfurter algemajne cajtung potvrdio da namerava da podnese ostavku, dok istovremeno raste pritisak oko pitanja državne imovine i budućnosti OHR-a u Bosni i Hercegovini.
Kako piše Frankfurter algemajne cajtung, Šmit je unapred obavestio nemački list da planira povlačenje iz BiH, a prema informacijama koje kruže Sarajevom i zapadnim ambasadama, odlazak visokog predstavnika više se ne smatra mogućnošću, već gotovo izvesnim scenarijem.
U isto vreme, u diplomatskim krugovima već se govori o njegovom nasledniku i modelu prelaznog upravljanja OHR-om.
Prema navodima portala Istraga.ba, vlasti SAD postavile su Šmitu ultimatum vezan za rešavanje pitanja državne imovine. Navodi se čak i da mu je zaprećeno sankcijama i stavljanjem na američku crnu listu ukoliko ne napusti funkciju visokog predstavnika.
Upravo zbog toga, kako tvrde isti izvori, Šmit je svojim najbližim saradnicima saopštio da planira da odstupi kako bi izbegao dodatne posledice i političku konfrontaciju sa Vašingtonom.
U saopštenju koje je OHR dostavio nemačkom listu navodi se da je Šmit lično odlučio da nakon gotovo pet godina okonča svoju službu u sprovođenju mirovnog procesa u BiH. Ipak, naglašeno je da će ostati na funkciji dok ne bude pronađen njegov naslednik.
Frankfurter algemajne cajtung podseća da funkcija visokog predstavnika postoji još od završetka rata u BiH od 1992. do 1995. godine, tokom kojeg je stradalo više od 100.000 ljudi, dok su milioni raseljeni. Uloga visokog predstavnika bila je nadzor nad posleratnim poretkom i sprovođenjem Dejtonskog sporazuma postignutog uz posredovanje SAD.
List navodi i da Vašington poslednjih meseci sve oštrijim tonom zahteva da Šmit što pre napusti funkciju, a prema tvrdnjama koje kruže diplomatskim kanalima, američka administracija želi da na njegovo mesto dovede “poslušnijeg” naslednika.
Odlazak Kristijana Šmita zato se u Sarajevu više ne posmatra kao dobrovoljan potez već kao rezultat snažnih međunarodnih pritisaka.
Posebnu pažnju izazvao je i nacrt njegovog šestomesečnog izveštaja za Savet bezbednosti UN, koji bi trebalo da predstavi u Njujorku.
Prema informacijama koje prenosi Frankfurter algemajne cajtung, u tom dokumentu Šmit neuobičajeno oštro upozorava na mogući kolaps Bosne i Hercegovine i “razaranje” države, što je dodatno pojačalo tenzije u političkim i diplomatskim krugovima.
Istovremeno, sarajevski portal Kliks navodi da SAD ne traže samo njegov odlazak, već i da do izbora novog visokog predstavnika njegove poslove preuzme zamenik Luis Krišok, koji trenutno obavlja funkciju supervizora za Brčko distrikt.
Prema istim informacijama, Šmit smatra da Bosna i Hercegovina još nije spremna da funkcioniše bez institucije visokog predstavnika. Zbog toga planira da obrazloži zbog čega zatvaranje OHR-a još nije moguće i zašto nije ispunjen takozvani program “5+2”, koji predstavlja ključni uslov za ukidanje te institucije.
Program “5+2”, kako navodi Kliks, podrazumeva rešavanje pitanja državne i vojne imovine, sprovođenje konačne arbitražne odluke za Brčko distrikt, fiskalnu održivost, jačanje vladavine prava, kao i dodatne političke uslove povezane sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i pozitivnom procenom Saveta za implementaciju mira o ukupnoj političkoj situaciji u BiH.
Upravo pitanje državne imovine, prema navodima sarajevskog portala, predstavljalo je jedan od najvećih problema tokom Šmitovog mandata.
Neslaganja oko tog pitanja navodno su postala jedan od glavnih razloga njegovog odlaska, posebno jer se ta tema nalazi visoko među prioritetima američke administracije.
Odlazak Kristijana Šmita povezuje se i sa višegodišnjim političkim pritiscima iz Republike Srpske, gde ga vlasti tog entiteta od početka smatraju nelegitimnim predstavnikom i već duže vreme zahtevaju njegovo razrešenje.
Kliks navodi i da je pitanje Šmitovog odlaska navodno bilo deo šireg političkog dogovora između Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske i administracije američkog predsednika Donalda Trampa, u okviru razgovora o ukidanju sankcija i povlačenju određenih zakonskih rešenja iz Narodne skupštine Republike Srpske.
Dodatnu pažnju izazvale su i informacije da su predstavnici SNSD-a prethodnih meseci boravili u Rusiji, gde su nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom naveli da je i pitanje Kristijana Šmita bilo među glavnim temama razgovora.
Tada su iz Republike Srpske upućeni i pozivi Moskvi da se aktivnije uključi u rešavanje pitanja vezanih za status visokog predstavnika u BiH.
