Pritisak na Kristijana Šmita i OHR mogao bi ponovo da postane jedna od glavnih tema u Savetu bezbednosti UN, a politikolog Aleksandar Pavić smatra da bi Moskva već na sednici o Bosni i Hercegovini, zakazanoj za 12. maj, mogla da povuče potez koji bi izazvao ozbiljan politički odjek.
Kako prenosi RTRS, pozivajući se na izjavu za Srnu, Pavić ocenjuje da bi Rusija trebalo da zatraži da se odluke Kristijana Šmita proglase ništavnim.
Takva inicijativa, čak i ako unapred nema podršku za usvajanje, prema njegovim rečima, dodatno bi pojačala pritisak na Šmita i zemlje Zapada koje ga podržavaju.
Pavić smatra da bi samo pokretanje tog pitanja u Savetu bezbednosti UN imalo snažan politički efekat i otvorilo novu raspravu o ulozi visokog predstavnika u BiH.
Kako navodi RTRS u članku koji prenosi ove stavove, ruski odnos prema Kristijanu Šmitu nije nov i Moskva ga već duže vreme ne priznaje kao legitimnog visokog predstavnika. Upravo zbog toga, smatra Pavić, iz ruskog stava logično proizlazi da Moskva može smatrati ništavnim sve odluke koje Šmit donosi u Bosni i Hercegovini.
Istovremeno, Pavić procenjuje da bi Francuska i Velika Britanija gotovo sigurno blokirale takvu inicijativu ili joj se usprotivile, jer, kako ocenjuje, nisu spremne da se odreknu uloge OHR-a niti političkog uticaja koji ta institucija i dalje ima u BiH.
Ipak, prema njegovom tumačenju, čak i neuspešan pokušaj može imati političku težinu. On smatra da bi i odbijanje predloga ili eventualno odbijanje da se pitanje uvrsti na dnevni red predstavljalo dodatni diplomatski pritisak na zapadne zemlje i njihove saveznike.
Pavić podseća da su slični potezi deo šire diplomatske strategije i da države često pokreću inicijative i onda kada znaju da neće proći, upravo zbog političke poruke koju žele da pošalju. Prema njegovoj oceni, takvi potezi ostaju zabeleženi u međunarodnim odnosima i kasnije mogu postati deo budućih pregovora ili političkih trgovina.
Pavić smatra da bi Moskva u narednim međunarodnim pregovorima mogla da podseti druge članice Saveta bezbednosti na situacije u kojima ruski predlozi nisu naišli na podršku.
Upravo zato ocenjuje da bi bilo važno da Rusija pokuša da ovu temu stavi na dnevni red Saveta bezbednosti UN, čak i ukoliko unapred postoje velike šanse da predlog ne bude prihvaćen.
Cela priča dolazi u trenutku kada se u BiH ponovo vodi rasprava o ulozi OHR-a, legitimitetu Kristijana Šmita i odnosima velikih sila prema političkoj situaciji u regionu.
Sednica Saveta bezbednosti UN zakazana za 12. maj zato bi mogla da privuče veliku pažnju diplomatskih krugova, posebno ukoliko pitanje Šmitovih odluka zaista bude otvoreno pred članicama UN.
