Zeta kreće u politički potez koji bi mogao da otvori novu raspravu u celoj Crnoj Gori, jer je lider DNP-a Milan Knežević najavio da od 12. maja, na Svetog Vasilija Ostroškog, u toj opštini više neće važiti priznanje tzv. Kosova.
Kako piše RT, Knežević tvrdi da je cilj ove inicijative da pokaže kako je većina građana Crne Gore bila i ostala protiv odluke donete još 2008. godine tokom vlasti Mila Đukanovića.
Prema njegovim rečima, plan nije da sve ostane samo na simboličnoj odluci Zete. On očekuje da i druge opštine u kojima predstavnici srpskog naroda imaju dominantnu političku ulogu usvoje slične deklaracije, nakon čega bi, kako navodi, usledio pokušaj da se Skupštini Crne Gore podnese rezolucija kojom bi vlada Milojka Spajića bila pozvana da promeni odluku o priznanju Kosova.
Knežević je u intervjuu za “Novosti” ocenio da bi premijer Spajić imao priliku da “uđe u najslavnije stranice crnogorske istorije” ukoliko bi podržao takvu inicijativu.
U istom razgovoru ironično je komentarisao tvrdnje pojedinih poslanika Pokreta Evropa sad koji su Spajića nazvali “najvećim Srbinom savremenog doba”, navodeći da bi “nadmašio i Teslu i Pupina u srpstvu”.
Tema odnosa prema NATO-u takođe je bila u fokusu njegovog nastupa. Knežević tvrdi da je ulazak Crne Gore u Alijansu sproveden bez referenduma i uz bojkot opozicije, dok je čitav proces, kako kaže, bio praćen optužbama za navodni državni udar.
On smatra da je podrška članstvu u NATO-u danas ispod 50 odsto i poručuje da je vojna neutralnost i dalje najbolji okvir za malu državu poput Crne Gore.
Istovremeno, otvorio je i pitanje položaja srpskog jezika, zastave, državljanstva i himne u Crnoj Gori. Knežević navodi da nikada nije bilo više predstavnika Srba u vladi i parlamentu, ali i da se istovremeno nikada više nije raspravljalo o tome “ko je veći i ispravniji Srbin”.
Dodao je da ne želi ulogu vođe srpskog naroda u Crnoj Gori, ali smatra da politički predstavnici Srba sada imaju priliku da od premijera traže rešavanje tih pitanja.
Govoreći o odnosima sa Andrijom Mandićem i Novom srpskom demokratijom, Knežević je istakao da su njihovi odnosi i dalje korektni i prijateljski, bez obzira na razlike koje su nastale nakon izlaska DNP-a iz vlasti.
Kako navodi, DNP je već formirala radnu grupu za razgovore sa NSD-om i uskoro očekuje početak dijaloga o budućnosti koalicije.
U istom intervjuu oštro je kritikovao istraživanja javnog mnjenja koja se poslednjih dana pojavljuju u javnosti. Tvrdi da se radi o pokušaju stvaranja slike da je Crna Gora “na pravom putu”, dok njegova stranka, kako kaže, interno beleži rast podrške nakon izlaska iz vlasti.
Posebno oštre poruke Knežević je izneo kada je govorio o bezbednosnom sektoru u Crnoj Gori. Taj sistem nazvao je “institucionalnim vicem”, komentarišući slučaj odbeglog Miloša Medenice i poruke koje su se pojavile u javnosti, a koje su pojedini predstavnici policije opisali kao proizvod veštačke inteligencije i “dip fejk” tehnologije.
Knežević tvrdi da Medenica “nije virtuelan”, već da problem predstavlja sadržaj optužbi koje su se pojavile u javnosti. Kako navodi, čak i ako je samo mali deo tih tvrdnji tačan, to govori o veoma ozbiljnoj situaciji u državi.
Na kraju razgovora dotakao se i obeležavanja 20 godina nezavisnosti Crne Gore i koncerta Rikija Martina, koji bi prema njegovim rečima trebalo da bude plaćen blizu dva miliona evra. Knežević ocenjuje da ni dve decenije kasnije u Crnoj Gori ne postoji jedinstven odnos prema nezavisnosti države i tvrdi da deo građana nema razlog za slavlje.
Poručio je i da 21. maj neće obeležavati, jer je na referendumu glasao za zajedničku državu sa Srbijom, dodajući da će praznične dane provesti u Zeti, gde je, kako kaže, ideja zajedničke države svojevremeno odnela ubedljivu pobedu.
