Evropski lideri sve otvorenije razmatraju scenario u kojem SAD više ne bi garantovale bezbednost kontinenta, a upravo ta mogućnost ubrzava pripreme za novu bezbednosnu arhitekturu unutar NATO-a i EU.
Kako piše The Guardian, sve češće izjave Donalda Trampa protiv saveznika i najave mogućeg smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi pokrenule su ozbiljne rasprave u evropskim prestonicama o tome šta bi se dogodilo ukoliko bi Vašington odbio da reaguje u slučaju ozbiljne krize na istoku kontinenta.
Posle više od četiri godine sukoba u Ukrajini, evropske vlade sve manje posmatraju Kijev kao teret, a sve više kao važan vojni i tehnološki oslonac evropske odbrane.
Istovremeno, rastu strahovi da bi eventualna promena američke politike mogla ostaviti Evropu bez ključne vojne podrške upravo u trenutku najveće bezbednosne neizvesnosti.
Posebnu pažnju izazvale su Trampove izjave u kojima je NATO nazvao „papirnim tigrom“, dok je pojedine evropske saveznike opisao kao „kukavice“ zbog odbijanja da podrže američko-izraelske operacije protiv Irana.
Prema pisanju The Guardian, dodatnu zabrinutost izazvale su i najave delimičnog povlačenja američkih trupa iz Nemačke, kao i upozorenja o mogućim novim smanjenjima američkog vojnog prisustva u Evropi.
Evropski planeri odbrane sada otvoreno razmatraju scenario u kojem bi Rusija mogla da testira spremnost NATO-a kroz ograničenu akciju na Baltiku, uz istovremene pretnje ozbiljnom eskalacijom ukoliko bi alijansa reagovala.
Upravo mogućnost da Vašington ne odgovori automatski na takvu situaciju postala je jedna od glavnih tema bezbednosnih razgovora u EU.
Nemačka je zbog toga poslednjih nedelja predstavila svoju prvu veliku vojnu strategiju od Drugog svetskog rata, sa ciljem da do 2039. godine postane najjača konvencionalna vojna sila u EU.
Paralelno sa tim, Francuska je pokrenula razgovore sa sedam država koje ne poseduju nuklearno oružje o mogućem proširenju francuskog nuklearnog odvraćanja na evropske partnere.
Francuski predsednik Emanuel Makron naglasio je da ova inicijativa nije zamišljena kao zamena za NATO i američki nuklearni štit, već kao dodatna sigurnosna garancija.
Ipak, kako navodi The Guardian, zemlje poput Nemačke, Švedske, Holandije i Poljske sada aktivno traže alternativne modele zaštite u slučaju slabljenja američke podrške.
Evropske vlade povećavaju izdvajanja za odbranu, ali stručnjaci upozoravaju da kontinent i dalje nema kapacitete koje trenutno obezbeđuju SAD.
Tu se pre svega misli na satelitsko izviđanje, sisteme protivvazdušne odbrane, logistiku velikih vojnih operacija, komandne strukture i koordinaciju snaga u kriznim situacijama.
U Briselu je ove nedelje održana i prva simulaciona vežba ambasadora EU sa ciljem testiranja mehanizama međusobne pomoći u slučaju ozbiljne bezbednosne krize.
Reč je o praktičnoj proveri člana 42.7 Ugovora o EU, koji predviđa obavezu pružanja pomoći svim raspoloživim sredstvima državama članicama koje se nađu pod pritiskom ili napadom.
Vežba je izazvala i određene kontroverze, posebno među baltičkim državama, koje strahuju da bi ovakvi potezi mogli dati dodatni argument Vašingtonu da smanji svoje obaveze prema evropskoj bezbednosti.
Poljski premijer Donald Tusk javno je postavio pitanje da li bi SAD zaista reagovale u slučaju ozbiljne krize na istoku Evrope. Kako navodi Financial Times, Tusk je ocenio da je upravo poverenje u američke bezbednosne garancije danas najveće pitanje za evropske saveznike.
Dodatni problem za evropske države predstavlja i situacija na Bliskom istoku. Sukob sa Iranom dodatno je opteretio američke vojne zalihe, pa evropske vlade sada dobijaju upozorenja da bi isporuke važnih raketnih sistema, protivvazdušne odbrane i municije iz SAD mogle kasniti godinama.
Evropska odbrambena industrija pokušava da ubrza proizvodnju, ali proizvođači oružja već rade pod velikim opterećenjem i nemaju dovoljno kapaciteta za nagli rast potražnje.
Zbog toga evropski lideri sve otvorenije govore o periodu produžene strateške ranjivosti, u kojem bi EU imala manje američke podrške, a još ne bi izgradila sopstveni puni vojni kapacitet.
Upravo zato se sve češće pominje ideja stvaranja šire evropske odbrambene strukture koju bi predvodile Francuska, Nemačka i Velika Britanija, uz podršku NATO infrastrukture i resursa EU, ali i uz važnu ulogu Poljske i Ukrajine.
Prema ocenama iznetim u tekstu The Guardian, to se trenutno vidi kao jedna od najozbiljnijih opcija za slučaj da se američka politika prema evropskoj bezbednosti dodatno promeni u narednim godinama.
