Kanada bi uskoro mogla da se suoči sa jednim od najvećih političkih potresa u svojoj modernoj istoriji.
Separatistički pokret u Alberti predao je više od 300.000 potpisa za pokretanje referenduma o odvajanju od Kanade, čime je značajno premašen prag od oko 178.000 potpisa potrebnih za građansku inicijativu.
Iako potpisi još nisu zvanično potvrđeni, politička scena u zemlji već ulazi u novu fazu napetosti.
Pitanje koje bi moglo da se nađe pred biračima zvuči direktno i bez prostora za različita tumačenja: “Da li se slažete da pokrajina Alberta prestane da bude deo Kanade i postane nezavisna država?”
Upravo ta formulacija poslednjih dana izaziva veliku pažnju širom zemlje, ali i van granica Kanade.
Separatističke ideje u Alberti nisu nove. Taj pokret postoji decenijama, ali je poslednjih godinu dana naglo ojačao nakon pobede Liberalne partije na saveznim izborima u Kanadi.
Mnogi stanovnici ove bogate pokrajine smatraju da savezna vlast u Otavi već dugo zanemaruje interese Alberte, posebno kada je reč o energetici, nafti i gasu.
Pokret “Projekat prosperiteta Alberte”, koji otvoreno podržava nezavisnost pokrajine, tvrdi da bi odvajanje donelo ekonomski prosperitet, političko osnaživanje i veću kontrolu nad prirodnim resursima.
U njihovim porukama često se naglašava da Alberta želi samostalno da upravlja sopstvenim zakonima, energetskom politikom i ekonomskim razvojem.
Nije tajna da je upravo energetika u središtu sukoba između Alberte i savezne vlade. Pokrajina se u velikoj meri oslanja na eksploataciju nafte, gasa i rudarstvo, dok su mnogi stanovnici godinama kritikovali liberalne vlade zbog blokiranja pojedinih projekata naftovoda i zaustavljanja energetskih investicija.
U Alberti dominira konzervativno biračko telo, pa je politički jaz između pokrajine i savezne vlasti postao još vidljiviji posle izbora 2025. godine.
Nakon pobede liberala na saveznim izborima, stotine demonstranata okupile su se ispred zakonodavne skupštine Alberte tražeći razdvajanje od Kanade.
U tom trenutku separatistički pokret počeo je da dobija mnogo veću medijsku pažnju, a politički pritisak na pokrajinsku vladu postao je ozbiljniji.
Premijerka Alberte Danijel Smit ranije je poručila da njena vlada sama neće inicirati referendum o odvajanju, ali je jasno naglasila da će poštovati demokratski proces ukoliko građanska peticija prikupi dovoljan broj potpisa. Upravo se sada zemlja nalazi pred tim scenarijem.
Međutim, proces još nije završen. Izborna komisija Alberte moraće da proveri potpise, ali ni to ne može odmah da počne zbog pravnog osporavanja predloga.
Tužbu su podnele grupe Prvih naroda, odnosno starosedelačkih zajednica, koje smatraju da bi eventualno odvajanje Alberte prekršilo njihova ugovorna prava sa Kanadom.
Ako sudija odbaci pravne prepreke i potpisi budu potvrđeni, referendum bi mogao da se pojavi na glasačkom listiću već 19. oktobra. Ipak, politički analitičari upozoravaju da čak i tada put ka nezavisnosti ne bi bio ni brz ni jednostavan.
Istraživanje sprovedeno za CBC pokazalo je da samo 27 odsto ispitanika podržava odvajanje Alberte od Kanade, dok se čak 67 odsto tome protivi.
Analitičarka Dženet Braun ocenila je da separatistički pokret jeste postao glasniji poslednjih meseci, ali da to ne znači automatski i rast stvarne podrške među građanima.
Čak i u slučaju uspešnog referenduma, Alberta ne bi automatski postala nova država. Usledili bi dugotrajni pregovori sa saveznom vladom Kanade, kao i sa starosedelačkim zajednicama, koje bi gotovo sigurno pokrenule dodatne pravne procese.
Posebnu pažnju izazvao je deo priče koji se odnosi na strane uticaje. U zajedničkom izveštaju Globalnog centra za demokratsku otpornost, Centra za veštačku inteligenciju, podatke i konflikte i organizacije “DisinfoWatch” navedeno je da akteri iz Rusije i SAD preko društvenih mreža promovišu separatističke ideje u Alberti.
Autori izveštaja upozorili su da pojačavanje separatističkih narativa i podrivanje poverenja u demokratske procese predstavlja ozbiljan izazov za nacionalnu bezbednost i suverenitet Kanade.
Rusko delovanje opisano je kao prikriveno, kontinuirano i operativno, dok se za pojedine aktere iz SAD navodi da su imali direktne kontakte sa liderima separatističkog pokreta u Alberti.
Posebno je odjeknula informacija da su pojedini visoki zvaničnici administracije Donalda Trampa navodno razgovarali sa separatističkim liderima i davali izjave koje su tumačene kao podrška njihovim ciljevima.
Nakon tih navoda i premijer Mark Karni i premijerka Danijel Smit poručili su da SAD moraju da poštuju suverenitet Kanade.
Cela situacija pokazuje koliko duboke političke i ekonomske podele postoje unutar same Kanade.
Iako mnogi stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će Alberta zaista postati nezavisna država, činjenica da je prikupljeno više od 300.000 potpisa pokazuje da separatističke ideje više nisu marginalna pojava, već ozbiljna politička tema koja bi mogla da promeni političku sliku zemlje u narednim godinama.
