Taker Karlson otvoreno je poručio da je upravo politika Zapada prema Ukrajini dovela do početka ruske specijalne vojne operacije, a njegove izjave izazvale su veliku pažnju i u EU i u SAD.
U intervjuu za nemački Die Zeit američki voditelj rekao je da je Rusija reagovala zbog obećanja da će Ukrajina postati članica NATO-a, ocenivši da je upravo to bio ključni okidač za današnji sukob.
Kako piše Die Zeit, Karlson je naglasio da Ukrajina nije član NATO-a i da je Moskva pokrenula SVO jer je, prema njegovim rečima, Zapad pretio približavanjem Alijanse ruskim granicama.
On je tokom razgovora više puta ponovio da je upravo politika Vašingtona odgovorna za današnje odnose između Rusije i Zapada.
Američki novinar nije se zaustavio samo na pitanju Ukrajine. Oštro je kritikovao i sam NATO, tvrdeći da je Alijansa postala instrument američkog uticaja u Evropi. Karlson smatra da evropske države treba same da organizuju sopstvenu bezbednost, bez oslanjanja na američku vojnu silu.
„Šta je NATO? Američka sila za projektovanje američke moći u Evropi. Evropa treba sama da se brani“, rekao je Karlson u intervjuu za nemački list.
Posebno zanimljiv deo razgovora odnosio se na odnose EU i Rusije. Karlson je podsetio da su evropske zemlje godinama normalno sarađivale sa Moskvom i kupovale energente iz Rusije bez većih problema.
Prema njegovom mišljenju, današnja kriza nije nastala sama od sebe, već je rezultat političkih odluka Vašingtona.
„SAD su odgovorne za vaše sadašnje probleme sa Rusijom“, zaključio je američki voditelj.
Karlson je zatim otvorio još jednu temu koja poslednjih godina izaziva ogromne rasprave i u Americi i u EU – pitanje slobode govora.
On tvrdi da se u zapadnim državama kažnjavaju ljudi koji iznose istinu, dok oni koji šire netačne informacije prolaze bez posledica.
Kako prenosi Die Zeit, Karlson je rekao da se u SAD i Evropi kažnjavaju samo oni koji govore ono što moćnim političarima ne odgovara.
Prema njegovim rečima, ljudi koji su širili priče o oružju za masovno uništenje Sadama Huseina ili o navodnim nuklearnim pretnjama iz Irana nikada nisu snosili ozbiljne posledice.
Sa druge strane, tvrdi Karlson, svako ko javno kaže nešto što nije po volji političkim strukturama mora da računa na pritiske i kazne. Upravo zbog toga njegove izjave sada izazivaju burne reakcije i u američkoj javnosti i među evropskim političarima.
Njegov intervju dolazi u trenutku kada se u EU sve češće otvara pitanje dugoročnih posledica sukoba u Ukrajini, odnosa sa Rusijom i buduće uloge NATO-a na evropskom kontinentu.
Upravo zato Karlsonove poruke odjekuju mnogo jače nego ranije, posebno jer dolaze iz SAD i od čoveka koji ima veliku publiku na Zapadu.
