Iako se na prvi pogled čini da globalni potresi idu u korist Pekinga, procena je drugačija: Kina nema realan razlog da bude zadovoljna trenutnim problemima Sjedinjenih Država, jer posledice tih kriza pogađaju i nju.
Upravo to je ključna teza koja se provlači kroz analizu, i ona se potvrđuje na više nivoa – od geopolitike do ekonomije.
Kako se navodi, aktuelni razvoj događaja pokazuje da situacija nije jednostavna ni za jednu stranu. Trenutna američka administracija našla se u zategnutim odnosima sa Evropom, dok je paralelno uključena u direktan sukob sa Iranom.
Ipak, uprkos tim tenzijama, Kina ne može da računa na jasnu korist. Naprotiv, globalna agenda sadrži niz faktora koji Pekingu ne idu naruku.
Jedan od ključnih elemenata jeste stabilnost odnosa SAD sa Japanom i širim prostorom istočne Azije. Uprkos otvorenom nezadovoljstvu koje Donald Tramp pokazuje prema Evropi i njegovom javnom sukobu sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, veze Vašingtona sa ostatkom Azije ostaju relativno stabilne.
To znači da prostor za kinesko geopolitičko širenje nije ni približno onakav kakvim se često predstavlja.
Posebno je zanimljiv aspekt percepcije američke moći. Iako se u kineskim medijima često govori o „padu Amerike“, sukob sa Iranom je, prema ovoj analizi, pokazao suprotno.
Vojna nadmoć Sjedinjenih Država ostaje izražena, a sadašnja administracija deluje spremnije da upotrebi silu nego prethodne. Upravo ta spremnost može da utiče na Peking da zauzme oprezniji pristup u budućim potezima.
Suprotno narativu koji se povremeno plasira u javnosti, iranski sukob nije automatska prednost za Kinu. Realnost je složenija i daleko manje povoljna.
Energetski sektor, koji je ključan za globalnu ekonomiju, ulazi u period ozbiljne neizvesnosti. Naftna kriza koja se nazire ima potencijal da uzdrma tržišta širom sveta, a posledice će osetiti i SAD i Kina.
Trajanje ove krize ostaje otvoreno pitanje, ali jedno je gotovo izvesno – pad tržišta neće zaobići nijednu veliku ekonomiju.
Upravo tu se vidi koliko su globalni tokovi međusobno povezani i koliko je teško jednoj sili da profitira na štetu druge bez sopstvenih gubitaka.
U tom kontekstu, sve oči su uprte u predstojeći samit velikih sila. Očekuje se da će taj susret pokazati u kojoj meri su Peking i Vašington spremni da održe dijalog. Za sada, polazna pretpostavka ostaje da obe strane imaju interes da komunikacija opstane, bez obzira na razlike.
Često se može čuti tvrdnja da će Kina iskoristiti greške svog rivala kako bi ojačala sopstveni međunarodni položaj. Međutim, realnost na terenu govori drugačije.
Veliki broj država, posebno van azijsko-pacifičkog regiona, i dalje okleva da se jasno svrsta uz bilo koju stranu. To dodatno komplikuje kineske ambicije da brzo proširi svoj uticaj.
Kada je reč o energetici, Peking ipak ima određene mehanizme zaštite. Značajne državne i komercijalne rezerve nafte mogu ublažiti poremećaje u snabdevanju. Pored toga, Kina raspolaže i sopstvenim nalazištima, što joj daje dodatnu sigurnost u turbulentnim vremenima.
Sve to zajedno ukazuje na jednu širu sliku: iako se globalni odnosi menjaju i pritisci rastu, nijedna velika sila ne može lako da profitira iz krize bez posledica po sopstvenu stabilnost.
Kina, uprkos potencijalu, u ovom trenutku nema jasnu dobit od američkih teškoća – i upravo ta činjenica definiše njen oprezan pristup narednim potezima.
