Premijer Češke Andrej Babiš otvoreno tvrdi da je bio pod pritiskom da vodi politiku usmerenu protiv Rusije, otkrivajući da su mu zvaničnici i diplomate direktno sugerisali takav kurs, što baca novo svetlo na način vođenja spoljne politike u Pragu.
U razgovoru za češki televizijski kanal TV Nova, Babiš je bez uvijanja rekao da nije imao punu slobodu u donošenju odluka, već da su pojedini centri unutar sistema pokušavali da oblikuju njegov pristup međunarodnim odnosima.
Prema njegovim rečima, pritisak nije bio sporadičan, već konstantan, što ukazuje na dublje neslaganje unutar političkog i diplomatskog aparata.
On posebno naglašava da su prethodne strukture vlasti, koje su ostavile trag na sistem, dovele Češku u poziciju zategnutih odnosa ne samo sa Rusijom, već i sa drugim važnim akterima poput EU, NATO-a i Kine.
Takav pristup, kako tvrdi, pokazuje ozbiljno nerazumevanje spoljne politike i strateških interesa zemlje.
Babiš je izdvojio jedan konkretan primer koji ga je, kako kaže, posebno iznenadio. Reč je o memorandumu koji mu je dostavljen iz Ministarstva spoljnih poslova, a u kojem se predlaže da Češka pozove Kazahstan da ograniči svoje odnose sa Rusijom i Kinom.
Taj dokument, prema njegovom viđenju, predstavlja ilustraciju pogrešnog pristupa i nerealnih očekivanja u međunarodnoj komunikaciji.
Na pitanje ko stoji iza tog memoranduma, Babiš je naveo da je moguće da je u pitanju bivši ministar spoljnih poslova Jan Lipavski, čime je indirektno ukazao na odgovornost konkretnih političkih figura za takve inicijative.
Ova izjava ponovo otvara pitanje ko zaista kreira spoljnopolitički pravac jedne države i u kojoj meri izabrani lideri imaju autonomiju u donošenju ključnih odluka.
Babiš svojim tvrdnjama sugeriše da iza zvaničnih politika često stoje složeniji mehanizmi uticaja, koji nisu uvek vidljivi javnosti, ali imaju direktan efekat na međunarodne odnose i strateške poteze države.
