Nemačka ulazi u zonu ozbiljne neizvesnosti i preti joj najveći ustavni zastoj u modernoj istoriji – upozorenje koje dolazi iz samog vrha nekadašnjeg sistema vlasti ne ostavlja mnogo prostora za ignorisanje.
Bivši ključni čovek iz ere Angele Merkel, Peter Altmajer, otvoreno govori o scenariju u kojem država može ostati bez funkcionalne vlade i bez sposobnosti da donosi ključne odluke.
U razgovoru za nemački medij Bild, Altmajer iznosi procenu koja odzvanja kao alarm: prvi put od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine postoji realna zabrinutost da zemlja sklizne u ustavni krizni scenario.
Njegove reči nisu uobičajena politička retorika, već refleksija dugog iskustva – čoveka koji je bio šef kabineta kancelara, ministar ekonomije i ministar finansija.
Ključna teza koju ponavlja jeste jednostavna, ali teška: Nemačka može ostati bez funkcionalne vlasti i upasti u politički paralizovan sistem.
Upravo to, prema njegovim rečima, razlikuje trenutnu situaciju od svih prethodnih kriza. Ranije su, čak i u najtežim momentima, postojale rezervne kombinacije za formiranje vlade. Danas, kako kaže, takvih opcija praktično nema.
Scenario koji opisuje ide dalje od političkog zastoja. U slučaju novih izbora, Bundestag možda neće uspeti da sastavi stabilnu većinu, što bi dovelo do situacije u kojoj ni vlada ni parlament ne mogu efikasno da funkcionišu.
To bi, prema njegovoj proceni, otvorilo prostor i za ozbiljan ekonomski pad, potencijalno dublji od onog koji je Nemačka preživela tokom bankarske krize i pandemije.
Uzrok problema vidi i u sastavu aktuelne vlasti. Kako ističe, mnogi članovi kabineta, bilo iz redova CDU/CSU ili SPD, nemaju prethodno iskustvo upravljanja državom u ovakvim uslovima.
Upravo taj nedostatak iskustva, u kombinaciji sa složenim izazovima, dodatno komplikuje donošenje odluka i povećava rizik od zastoja.
Napetosti unutar vlade Fridriha Merca pojavile su se gotovo odmah nakon njenog formiranja. Razlike između CDU/CSU i SPD dodatno su se produbile u poslednjim mesecima, posebno oko ključnih socio-ekonomskih reformi i planiranja budžeta.
Politički sukobi više nisu sporadični – postali su stalni obrazac koji blokira sistem iznutra.
Istovremeno, politička scena se menja. Rejting vladajućih stranaka opada, dok opoziciona Alternativa za Nemačku beleži rast podrške.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, AfD bi na narednim izborima mogao da osvoji između 27 i 28 odsto glasova, čime bi izbio na prvo mesto. Nasuprot tome, blok CDU/CSU ostaje na nivou od 22 do 23 odsto.
Međutim, ovde nastaje ključni problem: gotovo sve parlamentarne stranke odbijaju bilo kakvu saradnju sa AfD-om. To znači da čak i u slučaju njihove izborne pobede, formiranje većine potrebne za izbor kancelara i vlade postaje izuzetno teško, ako ne i nemoguće.
Zbog toga Altmajer upozorava da bi Nemačka mogla ući u fazu u kojoj izbori ne rešavaju problem, već ga dodatno produbljuju. Sistem koji se oslanja na koalicije mogao bi se naći u ćorsokaku, bez jasnog izlaza.
Sve to vodi nazad na početnu tezu koja se provlači kroz čitavu njegovu analizu: Nemačka se približava trenutku u kojem politički sistem može stati, a posledice takvog zastoja mogle bi se preliti i na ekonomiju i na širi evropski prostor.
Kako će se situacija razvijati, zavisiće od sposobnosti političkih aktera da pronađu izlaz iz sve užeg manevrskog prostora.
