EU se sprema za trenutak koji je do juče delovao gotovo nezamislivo – mogućnost direktnih razgovora sa Vladimirom Putinom sada se sve otvorenije razmatra u evropskim prestonicama, dok raste nezadovoljstvo tokom pregovora koje vodi administracija Donalda Trampa.
Kako piše Financial Times, među evropskim liderima postoji strah da bi mogli ostati po strani dok Vašington, Moskva i Kijev pokušavaju da pronađu okvir za završetak sukoba koji traje više od četiri godine.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta otvoreno je rekao da vidi “potencijal” za razgovore između EU i ruskog predsednika. Prema njegovim rečima, u toku su konsultacije sa svih 27 lidera EU kako bi se pronašao model za eventualni dijalog sa Moskvom kada, kako je naveo, “dođe pravi trenutak”.
Kosta je objasnio da Brisel trenutno pokušava da definiše šta je Evropi potrebno da bi mogla efikasno da učestvuje u mogućim pregovorima sa Rusijom.
U isto vreme naglasio je da EU ne želi da ometa proces koji vodi Donald Tramp, ali je priznao da iz Moskve za sada nema jasnih signala da je Kremlj spreman za ozbiljan razgovor sa predstavnicima evropskog bloka.
U Briselu raste zabrinutost da bi Evropska unija mogla biti gurnuta na marginu dok se vode kontakti između Vašingtona, Moskve i Kijeva.
Evropski zvaničnici strahuju da bi na kraju mogli biti suočeni sa sporazumom na koji nisu imali gotovo nikakav uticaj, iako bi posledice takvog dogovora direktno pogodile EU.
Kako navodi Financial Times, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je tokom samita EU na Kipru prošlog meseca pozvao evropske lidere da budu spremni da “pozitivno doprinesu pregovorima”.
Njegov kabinet je sada potvrdio da postoji potreba za većom koordinacijom na evropskom nivou.
Jedan visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da bi Evropa mogla da dobije lidera koji bi u ime svih evropskih država razgovarao sa Rusijom kako bi se izvršio “veći pritisak” na Moskvu.
Međutim, među članicama EU za sada nema jedinstvenog stava ko bi mogao da preuzme takvu ulogu, niti kada bi takva inicijativa trebalo da bude pokrenuta.
Pojedini evropski lideri već su počeli da govore o potrebi otvaranja komunikacionih kanala sa Kremljom. Među njima je i belgijski premijer Bart de Vever. Ipak, deo evropskih vlada smatra da bi takav potez bez jasnog zajedničkog stava mogao dodatno da oslabi poziciju EU.
U međuvremenu, Kijev pokušava da ponovo pokrene diplomatski proces koji je poslednjih meseci praktično stagnirao.
Zelenski je potvrdio da je Rustem Umerov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, otputovao u SAD na sastanke sa specijalnim izaslanicima Donalda Trampa, uključujući Stiva Vitkofa.
Prema rečima ukrajinskog predsednika, cilj tih razgovora jeste “oživljavanje diplomatskog procesa”, koji je, kako tvrdi Kijev, usporen nakon izbijanja krize između SAD i Irana. Poslednji trilateralni sastanak između SAD, Ukrajine i Rusije održan je još 18. februara.
Zelenski je izjavio da je Ukrajina u stalnoj komunikaciji sa američkom stranom i da je upoznata sa kontaktima koje Vašington održava sa Moskvom. Istovremeno je optužio Rusiju da ne pokazuje konstruktivan pristup čak ni kada je reč o prekidu vatre.
Poslednjih dana Moskva i Kijev razmenjuju različite predloge o mogućem primirju. Vladimir Putin je ranije najavio kratko primirje povodom Parade pobede 9. maja u Moskvi, uz očekivanje da i Ukrajina obustavi napade tokom tog perioda.
Međutim, Zelenski je 6. maja jednostrano objavio prekid vatre, a njegov kabinet je objasnio da je cilj tog poteza bio da pokaže kako Rusija može da obezbedi primirje za vojnu paradu, ali ne i šire zatišje na čitavom frontu.
Ubrzo nakon toga usledili su novi napadi u više ukrajinskih gradova u kojima je poginulo 27 ljudi, dok je najmanje 120 ranjeno.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Rusija otvorena za dijalog sa Evropom, ali da inicijativa mora doći iz Brisela. Prema njegovim rečima, Moskva neće sama pokretati kontakte nakon stava koji su evropske države zauzele prema Rusiji poslednjih godina.
U tekstu se podseća i na februarsku posetu Moskvi francuskih zvaničnika Emanuela Bona i Bertrana Buhvaltera, koji su pokušali da prenesu poruku da EU želi mesto za pregovaračkim stolom.
Ruski predstavnici Jurij Ušakov i Igor Kostjukov tada su odbacili francuske predloge, ali su navodno ostavili prostor za drugačiji evropski pristup u budućnosti.
Sagovornici upoznati sa razgovorima tvrde da je osnovna poruka Vladimira Putina ostala ista – Moskva je spremna za konstruktivan dijalog samo sa stranama koje pokažu spremnost za isti pristup.
Istovremeno, prema navodima ljudi koji su razgovarali sa ruskim predsednikom i učestvovali u zakulisnim kontaktima, Kremlj i dalje insistira da Ukrajina povuče trupe iz Donbasa kao uslov za buduće pregovore.
Navodi se i da Rusija želi da tokom ove godine vojno preuzme kontrolu nad ostatkom regiona pre bilo kakvog ozbiljnijeg političkog dogovora.
