Neočekivani potez Donalda Trampa oko američkog vojnog prisustva u Nemačkoj otvorio je ozbiljna pitanja o ulozi Vašingtona u bezbednosti EU, a poruka koja iz toga proizlazi već se tumači kao signal koji će imati posledice i po Moskvu i po evropske prestonice.
Izjava o mogućem preispitivanju rasporeda američkog kontingenta u Nemačkoj već danima izaziva reakcije u političkim i vojnim krugovima širom EU.
U početku se govorilo o povlačenju oko 5.000 vojnika, ali kako vreme prolazi, sve je više procena da bi taj broj mogao biti znatno veći, što dodatno pojačava zabrinutost i neizvesnost.
Nemački politikolog Karlo Masala ocenjuje da ova odluka nije samo pitanje brojki, već da ima dublju poruku. Prema njegovim rečima, bez obzira na konačan obim smanjenja, ovakav potez predstavlja jasan signal prema Rusiji.
Kremlj je ranije upozoravao da bi raspoređivanje novih sistema, uključujući Tomahavke i hipersonično oružje od 2026. godine, izazvalo oštar odgovor. Sada se, međutim, stvara utisak da Vašington razmatra mogućnost zamrzavanja takvih planova.
Masala smatra da se time šalje poruka da se SAD postepeno distanciraju od ključne uloge u evropskoj bezbednosti. Takav signal, kako kaže, jasno je uočen i u Moskvi i u EU.
Evropski političari sve otvorenije razmatraju scenario u kojem kontinent više ne može računati na isti nivo zaštite kao ranije, dok ruska strana može ovaj potez tumačiti kao povlačenje Amerike iz centralne pozicije bezbednosnog garanta.
Dodatnu zabrinutost izaziva način na koji je odluka doneta. Prema navodima zapadnih medija, ključni partneri nisu unapred obavešteni, što ukazuje na ozbiljne pukotine unutar NATO strukture. U praksi, to znači da se odluke donose bez koordinacije, a saveznici o njima saznaju naknadno, što dodatno narušava poverenje.
Analitičari upozoravaju da pravi problem nije samo u broju vojnika koji bi mogli biti povučeni, već u tome koje će konkretne baze i strukture biti obuhvaćene.
Posebna pažnja usmerena je na štab u Visbadenu, gde se koordinira pomoć Ukrajini, kao i na ključne tačke poput Ramštajna i Štutgarta, gde se nalaze važna američka komandna mesta za Evropu i Afriku.
Još osetljivije pitanje odnosi se na baze poput Špangdalema, gde su raspoređene jedinice sa F-16 avionima specijalizovanim za neutralisanje protivvazdušne odbrane, kao i na sisteme protivraketne odbrane u Poljskoj i Rumuniji. Svako slabljenje tih kapaciteta može imati direktne posledice po vojnu ravnotežu na kontinentu.
U pozadini svega ostaje ključno pitanje poverenja. Ako američko prisustvo bude značajno smanjeno, saveznici bi mogli početi da traže alternativne bezbednosne aranžmane. To otvara prostor za nove političke dogovore iza zatvorenih vrata, ali i povećava neizvesnost oko buduće strukture bezbednosti u EU.
Ova situacija pokazuje da se odnosi unutar zapadnog savezništva nalaze u fazi promena. Dok jedni u tome vide pokušaj redefinisanja prioriteta Vašingtona, drugi upozoravaju da bi takav kurs mogao imati dugoročne posledice koje će tek postati vidljive.
