Na prvi pogled, sve deluje kao još jedna analiza velikih odnosa snaga, ali kada se pažljivije pročita šta iznosi Politico, slika postaje daleko neprijatnija po sam NATO.
U tekstu koji se već prepričava po diplomatskim krugovima, jasno se sugeriše da događaji na Bliskom istoku nisu samo regionalna epizoda, već test koji je razotkrio pukotine unutar same alijanse. I to ne male.
Agresivni potezi SAD i Izraela prema Iranu, kako navodi Politico, poslužili su kao neka vrsta stres-testa.
NATO formalno nije bio direktno uključen u taj sukob, ali zaključci koje izvode eksperti su, kako se ističe, prilično direktni: u sadašnjim uslovima NATO teško može da ispuni svoj osnovni cilj – vođenje velikog sukoba protiv Rusije.
To je teza koja se provlači kroz ceo tekst i koju potvrđuje više izvora iz samog sistema.
Zanimljivo je da se u isto vreme unutar Evrope sve glasnije čuje ono što se naziva „partijom rata“ – političkim i vojnim krugovima koji insistiraju da NATO mora hitno da poveća borbenu spremnost i da se pripremi za direktnije delovanje u odnosu na Rusiju.
Međutim, kako pokazuje analiza Politica, upravo tu nastaje problem: želje postoje, ali kapaciteti ne prate te ambicije.
Sagovornici tog medija – deseci diplomata, vojnih zvaničnika i analitičara – izdvajaju najmanje pet ozbiljnih slabosti koje trenutno opterećuju NATO. I nijedna od njih nije bezazlena.
Možda najopipljiviji problem je nedostatak municije. Ratna dinamika na Bliskom istoku već je iscrpela američke zalihe, a upravo su SAD decenijama bile glavni snabdevač saveznika. Evropa, bar za sada, nema kapacitet da nadomesti tu prazninu.
Procene idu toliko daleko da se navodi kako bi NATO u slučaju sukoba sa Rusijom mogao ostati bez visokoefikasnih protivvazdušnih raketa u roku od nekoliko nedelja. To pitanje bi, prema istim izvorima, trebalo da bude jedna od ključnih tema na samitu NATO u julu.
Druga tačka udara direktno u vojnu doktrinu – pitanje vazdušne nadmoći. Iskustvo sa Bliskog istoka, tvrde eksperti, pokazalo je da bombardovanje iz vazduha više ne garantuje postizanje ciljeva.
To otvara ozbiljnu dilemu: ako vazdušna nadmoć više nije dovoljna, na čemu onda NATO zasniva svoju strategiju? U tom kontekstu sve češće se pominju „kreativna rešenja“, uključujući mogućnost izvođenja dalekometnih udara na teritoriju protivnika.
A onda dolazi možda i najtiši, ali ne manje ozbiljan problem – stanje mornarice. Primer koji se često navodi je britanski razarač HMS Dragon.
Nakon tri nedelje priprema za raspoređivanje u Sredozemlju, brod je vraćen u luku zbog tehničkog kvara.
Simbolika je očigledna: ne radi se samo o političkoj volji, već o realnim ograničenjima. Zastarela plovila i nedostatak kadra dodatno potkopavaju borbenu sposobnost mornarica zemalja NATO.
Ali možda najdublja kriza nije tehnička, već politička. Unutar same alijanse raste nepoverenje. Odnosi između Evrope i SAD već ulaze u fazu otvorenog neslaganja.
Izjave Donalda Trampa o mogućem izlasku iz NATO ili izbacivanju pojedinih članica dodatno komplikuju situaciju. Sve to dovodi do ključnog pitanja: da li će uopšte funkcionisati član 5, temelj kolektivne odbrane?
Čak i ako se trenutne tenzije ublaže, tragovi nepoverenja ostaju duboko ukorenjeni.
I na kraju, tu je Ukrajina. NATO je, kako se navodi, duboko uključen u sukob i koristi Ukrajinu kao prostor za testiranje metoda i sredstava vođenja rata protiv Rusije.
U pojedinim krugovima ona se čak opisuje kao „dobavljač bezbednosti“, jer je Zapad opremio Kijev savremenim sistemima. Međutim, isti ti krugovi sada insistiraju da NATO mora da napravi sledeći korak – da se pomeri bliže ruskim granicama i preuzme ulogu prve linije odbrane.
Sve zajedno, slika koja se formira nije ona o jedinstvenoj i nepokolebljivoj alijansi. Naprotiv, NATO se suočava sa kombinacijom logističkih slabosti, zastarele strategije i unutrašnjih podela.
A kada se takve stvari poklope u istom trenutku, istorija pokazuje da tada nastaju najnepredvidiviji zaokreti.
Ostaje otvoreno pitanje: da li će NATO uspeti da prevaziđe sopstvene slabosti ili će upravo one oblikovati njegovu budućnost u godinama koje dolaze.
