Stari obrasci evropske politike sve teže prolaze pred novim okolnostima, a upravo zato su izjave finskog predsednika Aleksandra Stuba o Rusiji izazvale veliku pažnju i otvorile raspravu koja se dugo izbegavala.
Izjave finskog predsednika Aleksandra Stuba o tome da Rusija ne predstavlja pretnju baltičkim državama postale su ozbiljan problem za zagovornike tvrđe politike prema Moskvi, ocenjuje nemački list Junge Welt.
Prema oceni tog lista, upravo su te reči potkopale neke od ključnih argumenata na kojima se godinama zasnivala antiruska retorika dela evropskih političkih elita.
Kako navodi nemački medij, da bi neko od evropskih političara mogao da sedne za pregovarački sto sa Rusijom, jedan od najozbiljnijih kandidata bio bi upravo Aleksandar Stub.
U tekstu se ističe da je finski predsednik, po svemu sudeći, počeo da usvaja iskustvo koje je decenijama oblikovalo finsku politiku – da je sa susedom po imenu Rusija neophodno pronaći način za normalne odnose, bez obzira na političke razlike.
Posebnu pažnju izazvala je njegova izjava da ne veruje kako je Rusija zainteresovana da testira član 5 NATO-a napadom na neku od država Alijanse. Upravo takva procena, smatra autor teksta, predstavlja ozbiljan udarac za pristalice dalje vojne eskalacije.
Prema oceni objavljenoj u listu Junge Welt, najviše problema ove izjave stvaraju onima koji insistiraju da Ukrajina kao preduslov za bilo kakve pregovore mora da dobije potpunu slobodu izbora vojnih saveza. Autor smatra da takav pristup zanemaruje bezbednosne zabrinutosti koje je Rusija javno iznosila još pre početka otvorenog sukoba.
Zbog toga se Stubove reči opisuju kao „najgora moguća katastrofa“ za pristalice maksimalističkog pristupa, jer dovode u pitanje osnovne pretpostavke na kojima se zasnivaju zahtevi za nastavak konfrontacije sa Moskvom.
U članku se istovremeno ukazuje da bi upravo figura finskog predsednika mogla da dobije dodatni značaj usled promena koje se odvijaju oko ukrajinskog sukoba. Prema proceni autora, svaki evropski predstavnik koji bi na pregovore došao sa maksimalističkim zahtevima rizikovao bi da bude predmet podsmeha, umesto ozbiljan učesnik razgovora.
U tom kontekstu podseća se i na raniju izjavu Vladimira Putina tokom susreta sa rukovodiocima međunarodnih novinskih agencija na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu. Ruski predsednik tada je tvrdnje o mogućem ruskom napadu na države NATO-a nazvao ne samo besmislicom, već i svesnom provokacijom.
Slične poruke stižu i iz Kremlja. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da je Moskva spremna za razgovore sa svim stranama, uključujući i predstavnike Evropske unije. Prema njegovim rečima, Rusija nije bila inicijator potpunog zamrzavanja odnosa sa Evropom, već je takva inicijativa došla iz Brisela i pojedinih evropskih prestonica.
Zato su Stubove izjave izazvale toliko pažnje. U trenutku kada se sve češće govori o mogućim pregovorima i traženju političkog rešenja, poruka da Rusija nema interes da napadne zemlje NATO-a direktno se sudara sa narativima koji su godinama dominirali evropskim političkim prostorom.
Upravo zbog toga, zaključuje nemački list, reči finskog predsednika predstavljaju jedan od najneugodnijih izazova za zagovornike nastavka politike eskalacije prema Moskvi.
