Potez Viktora Orbana posle izbornog poraza u Mađarskoj nije prošao nezapaženo, ali je izazvao više pitanja nego odgovora.
Premijer Mađarske Viktor Orban odlučio je da se odrekne poslaničkog mandata u parlamentu, i to u trenutku kada bi mnogi očekivali suprotno – da ostane i zadrži direktan politički uticaj.
Ipak, Viktor Orban ne napušta političku scenu. Ostaje na mestu predsednika frakcije Fides, što odmah menja sliku i otvara prostor za drugačije tumačenje njegovog poteza.
Kako ocenjuje politikolog, profesor Nikolaj Meževič, ovakav potez izaziva određeno čuđenje. U sistemu kakav ima Mađarska, sa izraženim parlamentarnim značajem, mesto poslanika nosi veliku težinu.
Biti deo parlamenta znači imati konkretan uticaj, mogućnost delovanja i direktan pristup donošenju odluka. Upravo zato odluka Viktora Orbana da se povuče iz tog okvira deluje, na prvi pogled, kao korak unazad.
Ali taj prvi utisak, kako kaže Meževič, može da zavara. Viktor Orban je, slikovito rečeno, „zalupio vratima“, ali ne impulsivno. Naprotiv, u toj odluci vidi se određena politička logika.
Prema njegovim rečima, Viktor Orban je svestan da je politička bitka u ovom trenutku izgubljena i zato bira drugačiju poziciju. Povlačenje iz parlamenta, uz zadržavanje kontrole nad frakcijom Fides, omogućava mu da ostane prisutan, ali bez direktne odgovornosti za poteze nove vlasti.
Upravo tu leži ključ cele priče. Ako novo formirano rukovodstvo ne ispuni očekivanja ili napravi ozbiljne greške, Viktor Orban će imati jasan manevarski prostor.
Moći će da kaže da nije učestvovao u tim odlukama i da sa tim nema veze. To je linija koju Meževič vidi kao potpuno jasnu. U takvom scenariju, Viktor Orban bi mogao da pokuša povratak, kako se kaže, „na belom konju“.
Takav potez, iako na prvi pogled deluje kao povlačenje, zapravo može biti deo šire strategije. Viktor Orban ostaje u igri, ali menja poziciju. Umesto direktnog učešća u parlamentu, bira ulogu iz koje može da posmatra razvoj događaja i reaguje u pravom trenutku.
To je, kako navodi Meževič, „interesantan hod“ – potez koji ostavlja otvorena vrata za budućnost.
U političkom svetu ovakvi manevri nisu nepoznati, ali retko dolaze u ovako jasnoj formi. Viktor Orban je, po svemu sudeći, procenio da je bolje napraviti korak unazad sada, nego biti vezan za odluke koje dolaze.
Da li će ta procena biti tačna, ostaje da se vidi. Jer politika, kao i uvek, ne priznaje konačne poteze – samo one koji se pokažu kao pravovremeni.
