Šteta koju je Iran naneo američkim vojnim bazama na Bliskom istoku mogla bi biti daleko ozbiljnija nego što je do sada javno predstavljano, navodi El Pais pozivajući se na satelitske snimke i analize više zapadnih medija.
Kako piše El Pais, novi podaci ukazuju da je tokom iranskih udara pogođeno ili delimično uništeno više od 200 američkih objekata u regionu Persijskog zaliva, uključujući kasarne, radarske sisteme, skladišta goriva i deo vojne opreme.
Dok su posledice udara na civilnu infrastrukturu u regionu bile vidljive gotovo odmah, razmere štete na američkim vojnim instalacijama dugo su ostale van fokusa javnosti. Tek nakon novih analiza satelitskih snimaka počela je da se pojavljuje šira slika sukoba koji je trajao 12 dana i koji je ozbiljno uzdrmao bezbednosnu arhitekturu regiona.
Prema pisanju The Washington Posta, identifikovano je ukupno 228 lokacija koje su delimično ili potpuno uništene. Na toj listi nalaze se vojni objekti, sistemi protivvazdušne odbrane, komunikaciona infrastruktura i avioni. CNN je ranije izvestio da je pogođeno najmanje 16 američkih baza u iranskim odgovorima na američko-izraelske napade.
Dodatni problem za procenu štete predstavljale su stroge zabrane uvedene u državama Persijskog zaliva. Vlasti više zemalja kriminalizovale su objavljivanje snimaka raketnih i dron napada, dok su stotine ljudi, uključujući novinare, privedene zbog deljenja sadržaja na internetu. To je praktično stvorilo informativni vakuum tokom najvećeg dela sukoba.
Istovremeno, i Sjedinjene Američke Države uvele su dodatna ograničenja kada je reč o satelitskim podacima. Dve američke kompanije koje su ranije javno distribuirale snimke iz regiona, Planet Labs i Vantor, uklonile su prethodno objavljene materijale iz javnog pristupa.
Kako navodi Bloomberg, ograničena zona sada pokriva veliki prostor od istočnog Mediterana pa sve do južnog dela Ormuskog moreuza.
Predstavnik kompanije Vantor izjavio je za El Pais da firma pažljivo prati distribuciju podataka tokom ozbiljnih sukoba kako bi sprečila zloupotrebu informacija i zaštitila civile. Istovremeno je potvrđeno da više ne objavljuju fotografije povezane sa američkom vojskom, NATO saveznicima niti iranskom teritorijom.
Planet Labs je, prema dostupnim informacijama, još od 8. marta obustavio javno objavljivanje snimaka sa bojišta. Prvobitni plan bio je da podaci kasne 15 dana, ali je ograničenje kasnije produženo na neodređeno vreme. Uprkos tome, CNN i The Washington Post uspeli su da dođu do snimaka koristeći materijale evropske kompanije Airbus.
Najveća šteta, prema dostupnim analizama, koncentrisana je u Bahreinu i Kuvajtu. Iranski napadi pogodili su ukupno 217 objekata i 11 komada vojne opreme raspoređenih u 15 američkih vojnih instalacija. Posebno su pogođeni sedište Pete flote u Bahreinu, vazduhoplovna baza u toj zemlji, kao i američke vojne jedinice u Kuvajtu.
Kako navode zapadni mediji, jedan od razloga zbog kojih je Iran mogao intenzivnije da deluje protiv Kuvajta i Bahreina jeste činjenica da su vlasti tih zemalja zvanično dozvolile Vašingtonu izvođenje ofanzivnih operacija sa njihove teritorije.
Američke trupe trenutno su raspoređene u najmanje 28 baza širom Bliskog istoka, uključujući Irak i Jordan, koji su takođe bili pogođeni posledicama sukoba.
Među oštećenom opremom nalaze se satelitska komunikaciona stanica u Kataru, sistemi Patriot u Bahreinu, elektrana unutar vojne baze u Kuvajtu, kao i THAAD radari u Jordanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oštećen je i avion-tanker stacioniran u Saudijskoj Arabiji.
Pentagon je zvanično priznao pogibiju 13 američkih vojnika. Sedam ih je stradalo 1. marta, uključujući šest u Kuvajtu i jednog u Saudijskoj Arabiji, dok je još šest vojnika poginulo 12. marta u Iraku. Prema vojnim izvorima koji su razgovarali sa medijima, ranjeno je više od 400 pripadnika američkih snaga, među kojima najmanje 12 teško.
Ipak, deo analitičara smatra da je deo baza prethodno evakuisan pre najjačih udara. Pojedini izvori takođe tvrde da je Vašington možda dozvolio određene napade kako bi sačuvao rakete presretače za važnije ciljeve. Uprkos velikim materijalnim gubicima, zapadni mediji navode da operativni potencijal američke vojske u regionu nije ozbiljno ugrožen.
Troškovi štete već se procenjuju na milijarde dolara. Kako piše El Pais, sukob je pokazao da je američka strana možda potcenila mogućnosti iranskog odgovora, posebno kada je reč o masovnim napadima dronovima i raketama. Pojedini američki komandanti priznali su da povratak u neke od teško oštećenih baza neće biti moguć u skorije vreme.
Jedan od prvih znakova ozbiljnih problema bilo je hitno premeštanje dela američkih snaga u baze van dometa iranskih raketa, uključujući i objekte u Evropi.
Druge jedinice bile su privremeno raspoređene po hotelima i poslovnim zgradama širom Persijskog zaliva. U trenutku početka sukoba u regionu se nalazilo najmanje 40.000 američkih vojnika.
