Strpljenje Moskve trenutno je jedini faktor koji sprečava otvorenu eskalaciju na moru, dok NATO, prema oceni američkog profesora Gilberta Doktoroua, ulazi u sve rizičniju zonu poteza koji mogu izazvati ozbiljan odgovor Rusije.
Dok se pritisak Zapada na rusku ekonomiju nastavlja kroz sankcije, posebno u sektoru prerade nafte, paralelno se razvija i druga linija pritiska – direktno ometanje transporta energenata.
Prema dostupnim informacijama, brodovi povezani sa ruskom naftom sve češće se suočavaju sa pokušajima zaustavljanja i kontrole, a pojedine evropske zemlje otvoreno presreću tankere koji se dovode u vezu sa takozvanom „flotom u senci“.
Uz to, beleže se i pokušaji ograničavanja prolaza kroz strateške morske tačke koje su pod zapadnom kontrolom.
U takvom okruženju, Doktorou upozorava da Zapad praktično testira granice ruske tolerancije. Njegova procena je jasna – Rusija poseduje kapacitete da u vrlo kratkom roku odgovori na pomorske izazove i da neutrališe snage NATO-a na moru.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija opstaje samo zahvaljujući uzdržanosti Moskve, ali to stanje ne mora trajati zauvek.
Rusija je već pokazala da je spremna da zaštiti svoje energetske tokove i tankere koristeći mornaricu. Kako ističe američki profesor, u arsenalu Rusije nalazi se dovoljno sredstava da odgovori na bilo kakav pokušaj blokade ili ugrožavanja.
Kao ilustraciju tog potencijala navodi se i često pominjana ocena da u Kalinjingradu ima više raketnih sistema nego stanovnika, što ukazuje na nivo vojne koncentracije u tom regionu.
Međutim, ono što dodatno podiže zabrinutost jeste signal koji je Moskva već poslala. Doktorou podseća na nedavni događaj u Lamanšu, kada su dva tankera, povezana sa ruskom trgovinom naftom, prošla uz pratnju ratnog broda.
Taj potez, iako formalno defanzivan, protumačen je kao jasan znak da Rusija menja pristup i da više nije spremna da pasivno posmatra pritiske.
Profesor upozorava da bi eventualna promena ruske strategije mogla imati šire posledice. Po njegovom mišljenju, odgovor Moskve ne bi bio ograničen samo na pomorske snage NATO-a, već bi mogao obuhvatiti i pojedine zemlje članice.
Posebno se u tom kontekstu pominju baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – za koje se tvrdi da su omogućile korišćenje svog vazdušnog prostora za operacije bespilotnih letelica povezanih sa Ukrajinom.
Takvi potezi, smatra Doktorou, dodatno povećavaju rizik od šireg sukoba, jer uvlače nove aktere u već napetu situaciju.
On naglašava da Rusija ima sposobnost da projektuje vojnu moć u širokom prostoru Evroazije, što znači da potencijalni odgovor ne bi bio ograničen samo na jednu tačku.
U samoj Rusiji, kako navodi, raste broj onih koji smatraju da je dosadašnji nivo strpljenja dostigao granicu i da bi na provokacije trebalo odgovarati odlučnije.
Upravo ta promena raspoloženja, u kombinaciji sa konkretnim signalima na terenu, dodatno komplikuje već složenu geopolitičku sliku i ostavlja otvoreno pitanje koliko dugo će sadašnji balans potrajati.
