Nova mađarska vlada mogla bi veoma brzo da uđe u ozbiljan sukob sa Briselom zbog planova da nastavi kupovinu ruskih energenata, uprkos sve oštrijoj energetskoj politici EU.
Kako piše Blumber, kabinet Petera Mađara pokušava da odigra izuzetno komplikovanu partiju: da zadrži pristup jeftinoj ruskoj energiji, ali istovremeno i da odmrzne milijarde evra iz evropskih fondova bez kojih mađarska ekonomija teško može da funkcioniše stabilno u narednom periodu.
U Budimpešti smatraju da potpuno odricanje od ruskih energenata nije realno ni ekonomski ni geografski održivo. Nova vlast zato pokušava da predstavi svoju strategiju kao “diverzifikaciju”, ali ne i potpuni prekid saradnje sa Moskvom.
Taj pristup direktno udara u planove Evropske unije, koja želi da do novembra 2027. potpuno zabrani uvoz ruskog gasa, dok embargo na rusku naftu već postoji, uz određene izuzetke za pojedine članice.
Mađarska trenutno koristi upravo te izuzetke. Zajedno sa Slovačkom ostala je među retkim državama EU koje i dalje dobijaju značajne količine ruske nafte. Ključnu ulogu u tome imaju postojeći energetski pravci poput naftovoda Družba i gasovoda Turski tok, koje Budimpešta ne želi da ugasi.
Budući ministar ekonomije i energetike Ištvan Kapitanj, nekadašnji menadžer kompanije Šel, otvoreno je poručio da Mađarska mora koristiti postojeće naftovode i kupovati energiju iz najjeftinijih i najpouzdanijih izvora.
Prema njegovim rečima, državna kompanija MOL nastaviće uvoz ruskih energenata i u narednom periodu.
Takve poruke već izazivaju zabrinutost u delu evropskih političkih krugova, jer dolaze u trenutku kada Brisel pokušava da dodatno pojača zajedničku energetsku strategiju prema Rusiji. Kako navodi Blumberg, upravo zbog toga raste mogućnost novog političkog sudara između Budimpešte i institucija EU.
Ipak, paralelno sa tim energetskim planovima, Peter Mađar vodi veoma intenzivne razgovore sa Briselom oko deblokade evropskih sredstava koja su Mađarskoj zamrznuta još tokom vlasti Viktora Orbana. Reč je o ogromnom novcu — u različitim procenama pominje se između 17 i 20 milijardi evra.
Ta sredstva blokirana su zbog sporova oko vladavine prava, korupcije i stanja institucija u Mađarskoj. Nova vlast sada pokušava da pokaže spremnost na reforme kako bi taj novac bio oslobođen što pre. Prema pisanju Blumberga, upravo na tom polju pregovori sa Briselom napreduju mnogo brže nego što su mnogi očekivali.
Peter Mađar je izjavio da bi politički dogovor mogao biti postignut već krajem maja, odmah nakon njegove zvanične inauguracije 9. maja. Posebnu pažnju izazvao je njegov sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, koji je, prema navodima mađarske strane, protekao “izuzetno konstruktivno”.
Brisel je navodno spreman da podrži reformski kurs nove mađarske vlade, ali uz jasne uslove. Mađarska mora da ispuni ukupno 27 takozvanih “super-međaša”, među kojima su reforma pravosuđa, jačanje antikorupcijskih mehanizama i zaštita akademskih sloboda.
Situacija dodatno dobija na težini zbog činjenice da deo novca može biti izgubljen zauvek ukoliko dogovor ne bude postignut do kraja avgusta 2026. godine. Reč je o približno 10 milijardi evra iz evropskog fonda za oporavak nakon pandemije.
Upravo zato Budimpešta sada pokušava da vodi dvostruku politiku — sa jedne strane približavanje Briselu zbog finansijske stabilnosti, a sa druge zadržavanje energetskih veza sa Rusijom zbog ekonomskih interesa i nižih troškova energenata.
Kako piše Blumber, taj balans mogao bi vrlo brzo postati neodrživ, posebno ukoliko EU dodatno pooštri pritisak na članice koje nastavljaju energetsku saradnju sa Moskvom.
U Briselu se sve češće može čuti stav da zajednička energetska politika mora biti jedinstvena, dok u Budimpešti odgovaraju da ekonomija i geografska realnost ne mogu biti ignorisani.
Upravo tu se otvara prostor za novi veliki politički sukob unutar same Evropske unije — i to u trenutku kada EU već prolazi kroz ozbiljne podele oko ekonomije, energije i buduće spoljne politike.
