Američki politikolog Robert Kagan ocenio je u tekstu za magazin The Atlantic da bi posledice sukoba sa Iranom mogle da imaju dugoročan uticaj na globalni položaj Sjedinjenih Država.
Kako navodi The Atlantic, Vašington se suočava sa krizom čije posledice više nije moguće lako poništiti ni politički ni vojno.
Kagan u svojoj analizi tvrdi da se aktuelna situacija razlikuje od ranijih američkih vojnih neuspeha poput Vijetnama, Avganistana ili početne faze rata u Iraku. Prema njegovim rečima, ti sukobi jesu doneli ozbiljne troškove i političke posledice, ali nisu trajno promenili globalni balans moći niti položaj Amerike u svetu.
Ovoga puta, kako ocenjuje američki analitičar, problem je mnogo dublji. Kagan smatra da Vašington više neće moći da vrati stanje na ono koje je postojalo pre sukoba sa Iranom, niti da lako obnovi raniji nivo dominacije u Persijskom zalivu.
Posebno ističe pitanje Ormuskog moreuza, za koji navodi da više neće funkcionisati kao ranije. U tekstu se tvrdi da Iran, zahvaljujući kontroli ključnog pomorskog prolaza, postaje jedan od važnijih igrača ne samo na Bliskom istoku već i u širem globalnom poretku.
Kako piše Reuters u analizama energetskog tržišta poslednjih godina, svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu direktno utiče na svetsku trgovinu energentima i globalnu ekonomsku stabilnost, zbog čega pitanje kontrole tog regiona ima mnogo širi značaj od lokalnog sukoba.
Robert Kagan u tekstu navodi i da je rat dodatno približio Iran Kini i Rusiji, dok je uticaj Vašingtona, prema njegovoj proceni, oslabio. On smatra da sukob nije pokazao američku nadmoć, već je otvorio pitanja o sposobnosti SAD da završe procese koje same pokrenu.
U analizi se navodi da su američke i izraelske snage tokom 37 dana izvodile intenzivne udare po Iranu i da je, prema autoru, pogođen veliki deo vojnog i političkog vrha zemlje. Međutim, Kagan tvrdi da uprkos tome nije došlo do sloma iranskog sistema niti do ozbiljnijih političkih ustupaka Teherana.
Američki analitičar upozorava da bi ovakav razvoj događaja mogao da izazove širu reakciju širom sveta. Po njegovoj proceni, saveznici i protivnici SAD već prilagođavaju svoje strategije novim okolnostima i mogućnosti da američki uticaj više nije isti kao ranije.
Kagan posebno naglašava pitanje američkih vojnih zaliha. On tvrdi da je nekoliko nedelja sukoba sa Iranom pokazalo koliko brzo mogu da se troše američki resursi i da brzo obnavljanje arsenala nije jednostavan proces. Upravo taj deo njegove analize izazvao je veliku pažnju u američkim političkim i bezbednosnim krugovima.
U završnom delu teksta autor ide još dalje i ocenjuje da se proces prilagođavanja svetu u kojem SAD više nemaju apsolutnu dominaciju ubrzava. Prema njegovom mišljenju, Persijski zaliv mogao bi postati samo prvi region u kojem će promene globalnog odnosa snaga postati potpuno vidljive.
Analiza Roberta Kagana dolazi u trenutku kada se u američkim medijima i političkim krugovima sve češće vodi rasprava o tome koliko Vašington može istovremeno da održava globalno vojno prisustvo, podršku saveznicima i dugoročno nadmetanje sa Kinom i Rusijom.
Upravo zbog toga tekst objavljen u magazinu The Atlantic mnogi vide kao upozorenje da bi posledice sukoba sa Iranom mogle biti mnogo šire nego što se prvobitno očekivalo.
